Povezano
Dok posmatramo par koji pleše na ledu u savršenom ritmu, skijaša koji u snegu ostavlja precizne, kao rukom iscrtane linije ili skakača koji u vazduhu opisuje krug pre nego što zaroni u bazen, pa čak i golmana koji izvodi savršeno tempiranu paradu (zasigurno ne u trenutku kad Maradona rukom izvodi najsavršeniji gol na svetu) sasvim sigurno izgovaramo reči – čista umetnost.
No, momenat u kojem se sport i umetnost zaista spajaju i prave spektakl u kojem uživaju milioni, što uživo, što kraj malih ekrana jesu ceremonije otvaranja – Olimpijskih igara, velikih sportskih takimičenja poput finala Lige šampiona, Svetskih prvenstava u bilo kom sportu… U trenutku kada hiljade sportista u istom ritmu izlazi na teren, a pogled prirodno odlazi ka plamenu koji gori vekovima – paljen prvi put u modernoj istoriji 1896. u Atini, a gašen samo u nevoljenim istorijskim trenucima, noseći težinu ideje koja prevazilazi sam sport, to nije samo ceremonija otvaranja. To je pažljivo komponovana organizacija: muzika koja vodi tempo, tela u pokretu, svetlo koje menja mesto, zastave koje istovremeno označavaju nacionalnu pripadnost, ali i zajedništvo boravka u istom (istorijskom) trenutku.
I dok milioni ceremonije otvaranja velikih svetskih događaja posmatraju kao jedan neprekinut tok, postoji tim koji ga vidi drugačije – u delovima, kroz tajming i preciznost.Simone Merico (group chief strategic development officer & founding partner) i Claudia Cattai (ceremonies unit & business director), deo čuvene Balich Wonder Studio kreativne ekipe, ne sede u publici. Njihova perspektiva je iza scene, u koordinaciji stotina elemenata koji moraju da funkcionišu kao jedan. Svaki pokret, svaki prelaz, svaka promena svetla deo su sistema koji se gradi mesecima, godinama, unapred, da bi trajao svega nekoliko sati. Njihov rad podrazumeva razumevanje različitih kultura, istorijskih slojeva i savremenog trenutka, ali i sposobnost da se sve to prevede u iskustvo koje je istovremeno lokalno i univerzalno. U tim projektima umetnost, tehnologija i organizacija ne postoje odvojeno, već kao jedinstven sistem koji funkcioniše kao savršen organizam. Upoznali smo ih tokom jednog od njihovih dolazaka u Srbiju, gde rade na specijalizovanoj izložbi EKSPO 2027 Beograd.
BURO. Iza vas su ceremonije otvaranja najvećih (sportskih) događaja na svetu. Možete li da izdvojite onu na koju ste najponosniji – u svakom smislu?
Claudia Cattai: Uvek je teško izdvojiti samo jedan. Ipak, kada bih morala da odgovorim, pored onih najprepoznatljivijih događaja u našoj branši, postoje dva koja su mi posebno značajna na ličnom, ljudskom nivou. Prvi je ceremonija otvaranja Specijalne olimpijade 2024. godine, posvećena sportistima s intelektualnim poteškoćama. To iskustvo mi je omogućilo da zaista razumem dublji smisao onoga čime se bavimo – koliko je važno pričati priče, čak i onda kada su teške. Jedan spektakl tada postaje vid emocionalne komunikacije koji može da dopre do svakoga i mimo reči. Drugi događaj koji bih izdvojila je ceremonija otvaranja Panameričkih igara u Čileu 2023. godine. Sećam se reči glumice Noguere, koja je rekla: „Uvek nam govore da smo kraj sveta. Pozivam vas da promenite perspektivu: Čile je jug, on je sadašnjost, on je budućnost – Čile je mesto gde svet počinje.“ Bila je izuzetna čast ispričati priču o jednoj tako udaljenoj zemlji i podeliti njenu lepotu sa svetom.
Simone Merico: Neki od najemotivnijih trenutaka za mene dolazili su upravo iz publike. Sećam se učenika koji su posetili naš imerzivni spektakl Strašni sud, u Sistinskoj kapeli u Rimu i rekli:
Nismo znali da je Mikelanđelo superheroj.
Taj trenutak mi je ostao urezan – jer je značio da smo uspeli da nešto istorijsko učinimo živim, pristupačnim i uzbudljivim za nove generacije. Još jedan nezaboravan trenutak bio je tokom ceremonije otvaranja Panameričkih igara u Limi, kada sam video ponos i emociju peruanskog naroda dok posmatra kako njihova zemlja sija pred očima sveta.
BURO. U kojoj meri vam je bitno da u produkciji velikih događaja odražavate i poštujete kulturni i istorijski identitet zemlje?
Claudia Cattai: To je suština svega – zapravo, odatle svaki projekat i počinje. Veliki događaji nisu samo spektakli, već nose značenje. Naša uloga je da slušamo, da razumemo kulturu, istoriju i energiju jednog mesta i da sve to pretočimo u izraz koji može da se oseti na globalnom nivou.
Najmoćnije ceremonije su uvek one koje deluju autentično.
Kada je projekat duboko ukorenjen u identitet jedne zemlje, on prirodno postaje univerzalan – jer progovara kroz nešto istinsko. Zato nam je saradnja sa lokalnim umetnicima, kreativcima i talentima od izuzetne važnosti. Istražujemo, slušamo, ali ne polazimo od pretpostavke da sve znamo. Naš pristup podrazumeva da pronađemo i okupimo najbolje lokalne talente i zajedno izgradimo kreativni tim sposoban da razvije nešto autentično, nešto što zaista pripada toj zemlji.
BURO. Šta vam je najveći utisak o Srbiji, gde pripremate EKSPO 2027?
Simone Merico: Ono što se najviše izdvaja jeste energija – snažan osećaj kreativnosti, otvorenosti i ambicije. Od samog početka osetili smo iskrenu spremnost na saradnju i želju da zajedno stvorimo nešto značajno. Takođe, postoji snažan balans između bogatog istorijskog nasleđa i pogleda u budućnost, što je izuzetno inspirativno kada radite na projektu poput ovog. Ono što ovo iskustvo čini još posebnijim jesu ljudi – nivo talenta, radoznalosti i strasti sa kojim smo se susreli u različitim timovima.
BURO. Da li vas je nešto posebno zainteresovalo u našoj istoriji, jeziku ili kulturi, da je podstaklo vašu radoznalost u vezi sa Srbijom?
Claudia Cattai: Ono što mi je posebno fascinantno kod Srbije jeste njen položaj kao mesta susreta – gde su se kroz istoriju preplitali uticaji istoka i zapada, stvarajući jedinstven i dinamičan kulturni identitet.
Postoji i snažan kontrast koji inspiriše – duboko ukorenjeno istorijsko nasleđe, uz sve izraženiji fokus na inovacije, tehnologiju i savremenu kreativnost. Posebno me je impresionirala mlađa generacija – energija koja se oseća već pri šetnji gradom i za koju verujemo da će biti važan deo priče koju gradimo.
Simone Merico: Tema „igre“ u ovom kontekstu je posebno zanimljiva – ne samo kao vid zabave, već i kao univerzalni jezik koji povezuje ljude kroz sport, muziku i zajednička iskustva. To je snažan način da se izraze i identitet i otvorenost prema svetu.
BURO. Koji aspekti projekta su vam do sada delovali najusaglašenije – kako kreativno, tako i organizaciono, a šta se pokazalo kao najveći izazov?
Simone Merico: Od samog početka postoji snažno poklapanje u pogledu vizije i ambicije – zajednička želja da se stvori nešto što ima smisao, a ne samo spektakl. Saradnja sa lokalnim timovima takođe je tekla veoma prirodno. Postoji otvorenost, radoznalost i iskrena spremnost da se uđe u proces, što je od ključnog značaja kod projekata ove veličine.
Claudia Cattai: Svaki projekat je izazovan, jer se radi o nečemu što nikada ranije nije postojalo u tom obliku. Ključno je okupiti pravi tim – spojiti lokalne i međunarodne talente, od kojih svako donosi sopstvenu perspektivu. To podrazumeva i spremnost da se napuste unapred formirane ideje i da se ostane otvoren za novo. Nešto zaista jedinstveno može nastati samo kroz zajednički rad – kroz razmenu ideja za istim stolom i povezivanje onog najboljeg što svaki učesnik donosi. Radujemo se saradnji i zaista verujemo da ćemo zajedno stvoriti nešto posebno.
BURO. A šta su, generalno, najveći izazovi u vašem poslu?
Claudia Cattai: Jedan od najvećih izazova jeste rad u razmerama gde je sve međusobno povezano – kreativna vizija, tehnologija, logistika i ljudi. Čak i najmanja odluka može imati veliki uticaj, zbog čega je od suštinskog značaja očuvati jasnoću i pravac tokom celog procesa. Ono što ovaj put čini posebnim jeste ravnoteža između umetnosti, kreativnosti i tehnologije. Nijedan od tih elemenata ne dominira – jer je u središtu uvek sam projekat.
Simone Merico: Upravo tako – reč je o pronalaženju ravnoteže između identiteta jedne zemlje i odgovarajućeg nivoa spektakularnog pripovedanja, uz istovremeno razmišljanje o nasleđu koje ostaje, poruci koja se šalje svetu i sposobnosti da se na smislen način povežu prošlost i budućnost.
Istovremeno, ovakvi projekti podrazumevaju koordinaciju ogromnih resursa – kreativnih, tehničkih i finansijskih –
i angažovanje hiljada ljudi koji rade na zajedničkoj viziji.
BURO. Koliko se vaša poslovna komunikacija razlikuje od zemlje do zemlje? Postoji li neki univerzalni standard?
Simone Merico: Svaka zemlja je drugačija i razumevanje tih nijansi predstavlja važan deo našeg posla. Istovremeno, postoje određene vrednosti koje su univerzalne: jasnoća, poštovanje i poverenje. Bez obzira gde se nalazite, ljudi reaguju na transparentnost i na zajednički cilj. Kod projekata kao što je EKSPO 2027, gde se susreću različite kulture, komunikacija prevazilazi same reči. Često govorimo kroz emociju – univerzalni jezik koji dopire do ljudi bez obzira na njihovo poreklo. Emocije imaju moć da povezuju, da stvaraju zajednička sećanja i da izgrade trajno nasleđe. I upravo u tome leži najjači zajednički jezik svih kultura.
BURO. Da li ste ranije radili na EKSPO događajima?
Claudia Cattai: Da, tokom godina smo učestvovali u više EKSPO projekata, uključujući i EKSPO 2015 u Milanu, gde smo radili na paviljonima i projektu „Drvo života“, koje je postalo simbol tog događaja i mesto okupljanja hiljada ljudi, koje su svi delili na društvenim mrežama i koje je aktivno i danas, sa novim životom koji je započeo nakon više od jedne decenije. Radili smo i na EKSPO 2020 u Dubaiju, gde smo učestvovali u realizaciji Al Wasl Plaza, kao i na projektima poput „Nacije biljaka“, imerzivne i naučno zasnovane izložbe koja istražuje inteligenciju i međusobnu povezanost biljnog sveta. Svaki EKSPO je jedinstven, ali svi dele istu suštinu – predstavljaju globalne platforme na kojima zemlje ne prikazuju samo ono što jesu, već i budućnost koju žele da oblikuju.
Ne radi se samo o stvaranju jednog trenutka, već o doprinosu široj priči koja povezuje ljude iz celog sveta.
BURO. Događaj u Srbiji najavljen je kao imerzivni spektakl. Šta sve može da očekuje publika?
Simone Merico: Danas se reč „imerzivno“ često koristi, gotovo do te mere da gubi svoje pravo značenje. Za nas, to nije samo pitanje tehnologije ili vizuelnog efekta. Imerzivni spektakl podrazumeva stvaranje iskustva u kojem se publika oseća uključeno – gde granica između gledalaca i izvođenja nestaje, a svi postaju deo zajedničkog trenutka. Za EKSPO 2027, to je tesno povezano sa idejom igre – ne samo kao zabave, već kao univerzalnog ljudskog jezika. To je prostor povezivanja, učenja i mašte, u kojem ljudi učestvuju neposredno i emotivno. Publika može da očekuje nešto što je istovremeno spektakularno i duboko humano – iskustvo izgrađeno na emociji, učešću i zajedničkim trenucima, gde ono što ostaje nije samo ono što su videli, već ono što su osetili.
BURO. Šta mislite, na koje sve načine ceremonije otvaranja velikih globalnih događaja utiču na imidž jedne zemlje u svetu?
Claudia Cattai: Ceremonije otvaranja predstavljaju ključne trenutke – u kojima se, na nekoliko sati, pažnja celog sveta usmerava na jedno mesto. Slika koja se tada stvara ostaje u kolektivnom sećanju publike godinama. One predstavljaju jedinstvenu priliku za jednu zemlju da se izrazi bez reči – da prenese svoj identitet, vrednosti, energiju i viziju budućnosti. Takvi trenuci imaju moć da snažno oblikuju percepciju, utičući na način na koji milioni ljudi doživljavaju i emotivno se povezuju sa određenim mestom – često daleko izvan samog događaja. Zato ceremonije nisu samo događaji, već oblik globalnog pripovedanja sa trajnim kulturnim i emotivnim uticajem.
BURO. Radili ste na Olimpijskim igrama, velikim prvenstvima, finalima Lige šampiona, koncertima i modnim revijama – i mnogi se inspirišu vašim radom. Gde danas pronalazite inspiraciju?
Simone Merico: Inspiracija dolazi iz prožimanja – iz dijaloga između različitih svetova: prirode, umetnosti, ljudi, kultura i perspektiva. Istovremeno, jedan od ključnih izvora inspiracije dolazi i od klijenata, organizacionih tela i institucija sa kojima sarađujemo. Oni sa nama dele svoj identitet, vrednosti i viziju, pružajući najvažnije temelje na kojima dalje gradimo.
Claudia Cattai: Neprestano nas inspiriše način na koji se ti elementi mogu reinterpretirati tako da deluju savremeno, relevantno i živo. Reč je o posmatranju sadašnjosti kroz savremenu prizmu – bez nostalgije, ali uz duboko poštovanje prema istoriji, kulturi i lepoti. U našem radu uvek postoji težnja ka nečemu spektakularnom – ne samo u razmeri, već u sposobnosti da ono što vidimo pretvorimo u nešto što ljudi mogu da osete i zapamte.
BURO. Da li ikada uspete da događaje koje producirate doživite kao publika ili ste uvek fokusirani na detalje „iza scene“?
Claudia Cattai: Za nas je veoma teško da neki događaj doživimo kao publika. Tokom izvođenja, potpuno smo fokusirani – svaki detalj je važan, a pažnja nam je konstantno podeljena na sve strane. Emocija koju stvaramo nikada nije ista kao ona koju na kraju doživimo. Ona se oblikuje i umnožava kroz publiku, kroz sve koji učestvuju u tom iskustvu. A kada se ta emocija vrati nama, dolazi sa snagom koja može biti zaista preplavljujuća.
BURO. Možete li da izdvojite neku profesionalnu grešku koja vam je najviše pomogla da naučite i napredujete u karijeri?
Claudia Cattai: Jedna od najvećih grešaka koje sam napravila na početku karijere bila je potcenjivanje snage tima. U početku sam veći značaj pridavala individualnoj viziji, ali sam s vremenom shvatila da prava magija nastaje u uigranom i povezanom kolektivu. Čak i nakon bezbroj proba, pravi osećaj sigurnosti dolazi iz poverenja u ljude sa kojima radite. Ako se dogodi nešto nepredviđeno – ako, na primer, komunikacija putem radija otkaže – imam poverenja, jer znam da svako tačno zna šta treba da uradi. To je lekcija koju sam naučila i koju nastojim da svakodnevno primenjujem.
BURO. Nakon svega što ste postigli u karijeri, šta vas danas i dalje pokreće i inspiriše?
Claudia Cattai: Ono što nas i dalje pokreće jeste mogućnost da ostavimo trag. Raditi širom sveta, unoseći kreativnost u različite kulture i kontekste, nešto je što nikada ne uzimamo zdravo za gotovo. Neprestano eksperimentišemo – pomeramo granice ideja, istražujemo nove formate i tražimo nove načine da stvorimo emociju i povežemo ljude.
Simone Merico: Naš posao je naša strast, a sama pomisao da nastavljamo da stvaramo nešto što još ne postoji za nas je izuzetno uzbudljiva.
BURO. Vaš rad ukazuje na strast prema velikim, spektakularnim produkcijama – ali kakvi ste privatno? Šta vam pričinjava zadovoljstvo, kako se opuštate i u čemu uživate kada je reč o sadržajima koje gledate, čitate ili slušate?
Claudia Cattai: Volim more u zoru – prostrano, neukrotivo, koje ne pruža mogućnost kontrole ili organizacije. To je mesto za dušu, gde pronalazim mir koji je u suprotnosti sa strukturiranim delom mog posla. Takođe, volim da idem na koncerte, da budem usred mase, nošena energijom i emocijama koje drugi stvaraju. A, kao Italijanka, uživam i u pravljenju kolača – naročito slatkiša, gde je sve u preciznosti, vremenu i ravnoteži.
Simone Merico: Duboko me fascinira talenat – u svim njegovim oblicima. Od kuvanja do muzike, od javnog nastupa do plesa. I takođe – lepota.
Lepota je hrana za dušu.
BURO. Putujete li iz zadovoljstva i koja sledeća destinacija se nalazi na vrhu vaše liste želja?
Claudia Cattai: Mnogo putujem zbog posla, ali putovanja sa porodicom imaju potpuno drugačiji osećaj. Volela bih da odem na Antarktik, to je mesto koje me duboko fascinira. Takođe imam snažnu vezu sa Afrikom. Već sam bila na tri safarija, ali mi još uvek nedostaje delta Okavanga, koju se nadam da ću uskoro doživeti.
Simone Merico: Naravno. Iako moj posao neminovno utiče na način na koji doživljavam određeno mesto. Privlače me prepoznatljive lokacije, mesta koja okupljaju ljude i instalacije koje imaju moć da promene način na koji ljudi doživljavaju prostor.
BURO. Recite nam nešto o svom narednom projektu?
Claudia Cattai: Imamo mnogo projekata u toku, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i dosta onih o kojima još uvek ne možemo da govorimo. Naravno, EKSPO 2027 u Beogradu je za nas jedan od ključnih fokusa – izuzetno poseban projekat sa globalnom vidljivošću.
BURO. Na kraju – vaš rad pokazuje koliko ljudi mogu biti kreativni i inspirativni. No, da li to ikada zaista može da se poredi sa čudima prirode?
Claudia Cattai: Priroda je veliki izvor inspiracije. Oblici, boje, kretanje svetlosti i vode, ideja života koji se neprestano obnavlja. Najveći spektakli već postoje u prirodi – mi možemo samo da pokušamo da se približimo tom nivou lepote i harmonije.
Simone Merico: Neki od naših najprepoznatljivijih radova inspirisani su upravo prirodom. Dovoljno je setiti se instalacije „Drvo života“ za EKSPO 2015 ili kita-ajkule u Dohi za Svetsko prvenstvo 2022 – obe su izraz snage prirode i njenog kapaciteta da nas ponovo poveže sa nama samima i našom dubljom prirodom. Nije slučajno ni to što, da bismo ih doživeli u punom smislu, moramo da podignemo pogled – ka nebu.
Fotografije: PROMO