Šta možemo naučiti iz animiranih filmova Hiromase Jonebajašija

Šta nas odrasle uče čarobni svetovi Hiromase Jonebajašija? Postoje trenuci u odrastanju kada se nostalgično prisetimo onog radoznalog deteta koje smo nekad bili. Jer odrastanjem prestanemo da gledamo oko sebe. Prestanemo da se pitamo šta se krije u pukotini starog zida, pod krovom od bršljana ili u kapi rose na listu. Svet neizbežno postane velik, prljav, užurban i običan.

Ali šta ako vam kažem da pod podnim daskama vašeg doma i dalje treperi čitav jedan tajni univerzum i vi u to morate da poverujete?

Bolje da poverujete, zanimljivije je…jer možda ako verujemo da u šumi žive vile i da se kriju iza svakog cveta, da boje lišće i oprašuju biljke, možda prestanemo da bacamo smeće na njihov prag. Ako poverujemo da se, nakon što vidimo zvezdu padalicu, naša želja momentalno ostvaruje, možda budemo vredno radili ka ostavrenju sopstvenih snova. Ako poverujemo da knjiga može da nas teleportuje u tajni svet, možda na trenutke zaista osetimo miris mora i duh horizonta o kom smo maštali.

Upravo nas na tu zaboravljenu čaroliju podseća animirani opus režisera Hiromase Jonebajašija.

Kroz vizuelna remek-dela nastala u okrilju čuvenog Studija Ghibli, a potom Studija Ponoc, on ne stvara samo priče za decu, već duboke, lekovite podsetnike za nas odrasle.

The Secret World of Arrietty

Moja lična opčinjenost nepoznatim malim svetovima počinje filmom Arijetin tajni vrt (The Secret World of Arrietty). Zasnovan na čuvenom romanu Meri Norton, film nas vodi u skriveni svet Sakupljača – bića visokih svega deset centimetara koji žive ispod podnih dasaka i preživljavaju tako što neprimetno ‘pozajmljuju’ sitnice od nas, ‘velikih ljudi’. Za Arijeti i njenu porodicu, jedna kocka šećera ili komadić papira predstavljaju blago koje traje mesecima.

Kada sićušna i hrabra Arijeti tokom svoje prve noćne misije sretne Šoa, dečaka narušenog zdravlja koji boravi na seoskom imanju čekajući tešku operaciju srca, rađa se tajno, dirljivo prijateljstvo. Arijeti pripada rasi kojoj preti nestanak, dok se Šo bori sa sopstvenim životom. Ipak, u tom susretu dve ranjivosti nema patetike. Arijeti nas podseća da prava snaga leži u nepokolebljivoj volji za životom i dostojanstvu, ma koliko bili mali u ovom velikom svetu. Ovaj film nas opominje da usporimo i spustimo pogled, najlepše stvari u životu zahtevaju pažnju, nežnost i poštovanje.

When Marnie Was There

Lekcije o empatiji pronaćićemo u filmu Kada je Marni bila tu (When Marnie Was There). Priča prati usvojenu devojčicu Anu, pritisnutu teškom mladalačkom depresijom, anksioznošću i osećajem usamljenosti. Odlaskom u mirno mesto kraj mora, Ana otkriva zagonetnu vilu na močvari i plavokosu devojčicu Marni. Između njih se razvija prijateljstvo koje briše granice između sna, sećanja i prošlosti, da bi se na kraju otkrilo ko je zapravo Marni i zašto je ‘opsedala’ Anu.

Ovaj dirljiv film o prihvatanju tuge i generacijskom isceljenju, nas uči da naši unutrašnji strahovi i osećaj nepripadanja često nisu samo naši – oni nose korene u pričama i traumama naših predaka. Isceljenje ne dolazi iz bežanja od prošlosti, već iz razumevanja da smo, čak i kada smo se osećali najusamljenije, zapravo bili voljeni.

Mary and the Witch’s Flower

U avanturi Meri i čarobnjakov cvet (Mary and the Witch’s Flower), Jonebajaši nam nudi lekciju o etici, zrelosti i vrednosti ličnog truda. Nespretna devojčica Meri pronalazi retki cvet koji joj privremeno daje čarobne moći veštice i odvodi je u tajanstvenu akademiju magije.

Međutim, kada čarolija nestane, Meri mora da spasi svog prijatelja oslanjajući se samo na sopstvene ruke, domišljatost i jaku volju. Poruka nama odraslima u doba kada nam uspeh beži, dok se drugima razvija brzo, je jasna: prečice i veštačke moći su samo privremena iluzija! Stvarna vrednost i snaga pokazuju se tek kada magija nestane, u našem radu, karakteru i nesebičnoj dobroti.

Red je da se vratimo svakodnevnom učenju i potrazi za životom ispunjenim lepotom i smislom. Možda odrastanje i jeste samo zaboravljanje pogleda na male stvari, ali onda kada to zaboravimo, ove priče imaju moć da nam taj dar tiho i nežno vrate. Nikada nismo dovoljno veliki za crtane filmove!

Odrastanjem ne treba da postanemo ravnodušni. Pogledajmo svet Arijetinim očima, stavimo štipaljku na glavu umesto šnale i sa zahvalnošću pokušajmo da shvatimo da je svaki proživljeni dan jedna mala, ali neprocenjiva, pobednička avantura.