Zašto je muškarcima lakše da zakažu termin kod barbera nego preventivni pregled?
Termin kod barbera često se zakazuje nekoliko dana, ponekad i nedelja unapred. Unapred je poznato koliko će trajati, koliko će koštati i kakav rezultat može da se očekuje. Za odlazak na preventivni pregled, međutim, u kalendaru mnogih muškaraca nema preciznog datuma. Umesto njega postoje mnogo neodređenije formulacije: sledećeg meseca, kada prođe gužva na poslu, kada bude više vremena. Ili ona najproblematičnija – kada zaista bude potrebno.
Na prvi pogled, poređenje odlaska kod barbera i lekara može delovati pomalo apsurdno. U pitanju su dve potpuno različite stvari, sa različitim ciljevima i posledicama. Ipak, upravo ta razlika otvara pitanje: zašto određeni oblici brige o sebi lako postaju gotovo automatski rituali, dok se drugi i dalje doživljavaju kao obaveza koju je jednostavno odložiti?
Savremena muška grooming kultura pokazuje koliko se odnos prema sopstvenom izgledu promenio. Odlazak kod barbera, nekada jednostavna usluga šišanja i brijanja, danas može biti deo lifestyle identiteta, baš kao što su to trening, odabir parfema ili rutina nege kože. Briga o spoljašnjem izgledu postala je prihvatljiva, poželjna, a ponekad i pitanje statusa. Ipak, veća spremnost da se vreme i novac ulažu u ono što je vidljivo u ogledalu ne mora nužno da podrazumeva i veću spremnost da se pažnja posveti onome što se u organizmu događa.
Zašto je lakše održavati izgled nego zdravlje?
Jedno od mogućih objašnjenja krije se u psihologiji navika. Istraživačica Filipa Lali sa Univerzitetskog koledža u Londonu, zajedno sa saradnicima, u studiji objavljenoj u European Journal of Social Psychology istraživala je kako svakodnevno ponavljanje određenog ponašanja u stabilnim okolnostima doprinosi njegovom pretvaranju u naviku. Rezultati su pokazali da automatizacija ponašanja zavisi od ponavljanja i konteksta, a da se vreme potrebno za formiranje navike značajno razlikuje među pojedincima. Drugim rečima, radnje koje su već postale deo svakodnevice ne zahtevaju svaki put novu odluku. Pranje zuba, redovno šišanje ili večernja rutina nege kože vremenom pronalaze svoje mesto u rasporedu i prestaju da budu predmet stalnog promišljanja.
Preventivna briga o zdravlju, međutim, često funkcioniše po drugačijem psihološkom principu. Ona ne donosi neposrednu, vidljivu promenu. Posle odlaska kod barbera rezultat je očigledan, dok se pregled kod lekara u najboljem slučaju završava informacijom da je sve u redu. Iako je upravo to rezultat kojem bi trebalo težiti, psihološki se možda ne doživljava kao jednako konkretna nagrada. Tu je i pitanje neizvesnosti. Za razliku od šišanja, čiji je ishod uglavnom predvidiv, odlazak lekaru podrazumeva mogućnost suočavanja sa informacijama koje niko ne želi da čuje. Strah od dijagnoze, nelagoda zbog razgovora o intimnim problemima ili uverenje da odsustvo simptoma znači i odsustvo rizika mogu postati razlozi za odlaganje.
Kod muškaraca dodatnu ulogu mogu imati i društvena očekivanja. Svetska zdravstvena organizacija u analizi odnosa između maskuliniteta i traženja psihološke pomoći izdvaja samostalnost, emocionalnu uzdržanost i potrebu za samokontrolom kao neke od obrazaca koji mogu otežati obraćanje stručnjacima. Ako je sposobnost da se problemi rešavaju samostalno važan deo predstave o muškosti, priznavanje potrebe za pomoći može se doživeti kao odstupanje od te predstave.
To, naravno, ne znači da svi muškarci imaju isti odnos prema zdravlju, niti da žene ne odlažu preglede. Zdravstvene odluke zavise i od mnogo konkretnijih okolnosti: dostupnosti lekara, radnog vremena, troškova, prethodnih iskustava sa zdravstvenim sistemom i poverenja u medicinske stručnjake. Ipak, kada se praktičnim preprekama pridruži uverenje da problem treba ignorisati dok ne postane neizbežan, odlaganje lako može postati obrazac.
Kada je odsustvo simptoma postalo sinonim za zdravlje?
Problem sa idejom da je odlazak lekaru neophodan samo kada nešto zaboli jeste u tome što zdravlje ne funkcioniše uvek po tako jednostavnom principu. Zato je važno razlikovati lečenje od prevencije. Jedno podrazumeva reagovanje na postojeći zdravstveni problem, a drugo, između ostalog, procenu rizika, praćenje relevantnih zdravstvenih pokazatelja i pravovremeno prepoznavanje promena.
To ne znači da je svakom muškarcu potreban isti paket analiza ili da sve preglede treba obavljati svake godine. Naprotiv, preporuke se razlikuju u zavisnosti od godina, porodične istorije, individualnih faktora rizika i postojećih simptoma. Kada je, na primer, reč o ranom otkrivanju raka prostate, Evropsko udruženje urologa preporučuje individualizovan pristup, uz informisanje o koristima i mogućim ograničenjima testiranja. Podjednako je važno poznavanje sopstvenog tela i pravovremeno obraćanje lekaru u slučaju neuobičajenih promena.
Briga o zdravlju, pritom, ne završava se u ordinaciji. Ona uključuje fizičku aktivnost, san, ishranu i mentalno zdravlje, ali i sposobnost prepoznavanja trenutka kada je potrebno potražiti odgovarajuću podršku. Upravo je ta šira definicija zdravlja jedna od centralnih ideja Movembra, globalnog pokreta koji tokom novembra skreće pažnju na rak prostate i testisa, mentalno zdravlje i prevenciju samoubistva. Brkovi, njegov najprepoznatljiviji simbol, vremenom su postali mnogo više od estetskog izbora: način da se započne razgovor o temama o kojima se često ne govori dovoljno otvoreno.
Kako taj razgovor pretvoriti u nešto više od novembarskog podsetnika?
Od razgovora o zdravlju do navike da se o njemu brine
Kampanje posvećene zdravlju suočavaju se sa zanimljivim izazovom. Nije dovoljno samo ponoviti da je prevencija važna. Potrebno je pronaći način da ta poruka dopre do ljudi kojima je namenjena, da bude razumljiva, ali i dovoljno bliska njihovom svakodnevnom iskustvu.
Jedan od pristupa jeste da se o zdravlju govori izvan uobičajenih medicinskih okvira, kroz aktivnosti koje publika već prepoznaje kao deo svog života. Na domaćem tržištu takav pristup već godinama razvija kompanija dm, kroz Movember inicijative koje povezuju edukaciju, društveno odgovorne aktivnosti i različite formate komunikacije. Kampanja „BrkAti“, čije je zaštitno lice bio glumac Nebojša Dugalić, koristila je prepoznatljivu simboliku brkova i društvene mreže kako bi skrenula pažnju na prevenciju raka prostate i testisa.
Drugačiji primer bilo je dm Movember humanitarno stand-up veče organizovano 2024. godine. Umesto klasičnog edukativnog događaja, publika je kroz humor, nastupe poznatih komičara i razgovor sa urološkinjom dr Slađanom Kovačević imala priliku da se upozna sa važnim pitanjima muškog zdravlja. Sav prihod od prodatih ulaznica bio je namenjen humanitarnim svrhama.
Zajedničko ovim inicijativama jeste nastojanje da se teme koje inače mogu izazivati nelagodu približe publici kroz poznate i pristupačne formate. Humor, popularna kultura ili svakodnevni rituali ne mogu da zamene stručnu zdravstvenu pomoć, ali mogu da budu povod za razgovor o njoj.
Ovog novembra dm nastavlja takav pristup kroz Movember kutak u TC Ušće, od 9. do 22. novembra. Koncept na zanimljiv način povezuje upravo dva sveta iz uvodnog poređenja: posetioci imaju mogućnost da zakažu termin kod barbera i posvete vreme svom izgledu, ali i da kroz interaktivni kviz provere znanje o muškom zdravlju i značaju prevencije.
Ideja je jednostavna: ako je već postalo uobičajeno izdvajati vreme za rutine koje doprinose dobrom izgledu i osećaju, zašto deo iste pažnje ne bi bio usmeren i na zdravlje? Kviz, naravno, nije zamena za konsultaciju sa lekarom, baš kao što ni odlazak kod barbera nije zdravstvena intervencija. Ali njihovo povezivanje može da bude koristan podsetnik da briga o sebi ne mora da se deli na onu spoljašnju, kojoj se često posvećuje mnogo pažnje, i onu unutrašnju, koja ostaje za kasnije.
Movember u tom smislu ne mora da bude samo mesec posvećen određenim zdravstvenim problemima, već prilika za preispitivanje svakodnevnih navika i usvajanje makar jedne male, ali važne promene.