Svako ko se ikada upustio u guglovanje načina ishrane zna koliko je ovaj svet, osim toga što je podložan ponekad suludim trendovima, na prvi pogled i prilično kontradiktoran. Različite dijete u koje se ljudi zaklinju i propagiraju kao način života, iako svi znamo da se nažalost većina za njih hvata radi gubitka težine, imaju horde pratilaca koji su spremni na sve kako bi ih odbranili kao jedino ispravno (da li vas i na šta ovo podseća?), a jedna tema oko koje se koplja često lome jeste sledeća: užinati ili ne?
Odmah da se dogovorimo da na ovo pitanje ne postoji jedan jedini ispravan odgovor koji važi za sve. Postoji samo odgovor koji odgovara pojedincu. Generalno, kada se radi o zdravom odnosu prema hrani, važnije je osvestiti i pratiti sopstveni osećaj gladi nego se po svaku cenu terati na jelo na svaka tri sata.
Kako odrediti da li treba da jedete užinu i kad?
1
Zdravstveno stanje je na prvom mestu. Zvuči kao opšte mesto ali je zaista bitno. Ukoliko imate insulinsku rezistenciju bolje je da ne jedete užine (zato se ljudima sa njom preporučuje i naizmeničan post), sa druge strane ukoliko imate gastritis, čir ili ste vadili žuč potrebno je da jedete više manjih obroka na dan.
2
Uzmite u obzir razmak između obroka. Ukoliko je on manji od pet sati, vrlo verovatno nema potrebe da jedete između. Ne zaboravite da se i svako piće osim vode i crne kafe bez mleka računa kao mini obrok, odnosno užina.
3
Uzmite u obzir i to kada ustajete i kada ležete. Ukoliko ste budni od šest ujutro do ponoći, tri umereno obilna obroka vam najverovatnije nisu dovoljna. U ovom slučaju, najverovatnije vam treba doručak, jedna ili dve užine, pristojan ručak i lagana večera. Ovu količinu hrane svakako ne treba pojesti u manjem broju obroka zato što se tako opterećuje stomak.
4
Osluškujte svoje telo. Znamo da svaki dan nije isti za mnoge stvari, zbog čega bi morao biti po pitanju obroka? U zavisnosti od toga kakvu hranu jedete nekog dana možda će vam užina biti potrebna ili neće – ovo zavisi i od toga kako se osećate.
Odgovarala vam užina ili ne, imajte na umu šta ona zapravo podrazumeva. Grickanje i jelo na svakih sat vremena nije zdravo zato što se u tom slučaju praktično stalno luče enzimi za varenje kao i kiselina pa se telo nalazi u konstantnom stanju varenja što nije njegovo prirodno stanje i što dovodi do zamora i nedostatka energije. Da li biste vi voleli da radite bez prekida sedam dana nedeljno? Ne voli ni vaš sistem za varenje, dajte mu vremena u toku dana da se odmori.
Hrana koja je pogodna za užinu:
- voće, posebno bobičasto i voćni smoothies
- povrće, salate i smoothies od povrća
- orašasti plodovi, bez ulja i soli, može i aktivirani
- mala količina crne čokolade sa visokim procentom kakaa
- vegetarijanski raw slatkiši bez dodatog šećera ali uvek u malim količinama pošto imaju visoku kalorijsku vrednost
- keksići ili pecivo koje ste sami napravili (ili ste sigurni u to da je pravljeno na zdrav način) do 100g
- mladi sir, jogurt i sl, do 100g
- napici: kafa sa mlekom po izboru (ali bez drugih dodataka u vidu šećera, šlaga i sirupa…), matcha latte, čaj sa limunom i malo meda, sveže ceđeni voćni sokovi
Šta još treba da znate o užinama:
- Broj užina u toku dana zavisi od toga kada ustajete i kada idete na spavanje, kao i od broja glavnih obroka. U toku jednog dana dozvoljen broj užina jeste do tri.
- Najkasnije vreme za užinu jeste pet sati posle podne.
- Ukoliko ste gladni posle večere, ne treba da jedete još nešto, već da preispitate gde ste pogrešili u toku dana; da li ste preskočili neki drugi obrok ili ga pojeli prekasno, da li ste uneli dovoljno složenih ugljenih hidrata, nedostatak prirodnih slatkih ukusa i sl.
- I još nešto – kada za nešto treba slušati svoje telo, prvo treba da budemo sigurni da naše telo nije u disbalansu. Jasno je da u momentu u kom odlučite da se “skinete sa šećera” vaše telo neće slati prave signale već će mu biti potrebno vreme da postigne ravnotežu. Dakle, postarajte se da svoje telo tretirate nežno i sa poštovanjem, a zatim slušajte šta ima da vam kaže.