„Ko rano rani, dve sreće grabi.“
Jedna od dve narodne poslovice koje sam u životu najviše prezirala (pored onog „strpljen-spašen“). Da, dobro ste pročitali prezira-la. U prošlom vremenu. Možda je bukvalno ne citiram često ali se sada trudim da je praktikujem kad god je to moguće, a to u mom slučaju nije baš lako. Za razliku od svojih roditelja, ceo život se mučim da ustanem. Prirodno sam poduktivnija noću, tako sam i učila i crtala. Realno, lakše mi je bilo da jutro vidim ako uopšte ne spavam nego da se za njega probudim. Svako „teranje u red“ padalo je u vodu čim aktivna prisila (u vidu posla, na primer) prestane. Trebale su mi nedelje da počnem da se budim i ležem rano, a samo jedan ili dva dana da ceo ritam padne u vodu. Rano ustajanje za mene nije predstavljalo nikakvu radost. Sve do skoro.
U poslednjih godinu dana ovo je počelo da se menja. Iako i dalje ne mogu da budem praktično upotrebljiva odmah po otvaranju očiju i „sporo dizanje sistema“ uz kafu i gledanje ispred sebe/kroz prozor/sa terase je neizostvan korak ukoliko ne želim da me udari auto zato što ga ne vidim i ne čujem u polubudnom stanju, počela sam da uživam u čistom vremenu kog odjednom kao da više imam. Telefon još uvek ne zvoni, niko ne očekuje odgovor na mail pre osam, mogu od odšetam bar pola puta do posla… Osećaj da vijam svoj sopstveni rep odlaže se za nekoliko sati (ne, nisam uspela da ga iskorenim, ustajanje rano vas ipak neće pretvoriri u budističkog monaha).
Pored svega ovoga, osećam se fizički bolje. Priča o cikardijalnom ritmu stvarno nije glupost, ma koliko sam sebi govorila da za mene ne važi i da sam nekakvno čudo prirode po tom pitanju. Da se ne lažemo, i dalje vrlo lako ne spavam ali se trudim da to bar ne bude zbog gluposti i da se i nakon neprospavane noći dignem u približno isto vreme, na uštrb spavanja. Ipak, jedna bitna stvar se zaista promenila: više ne mrzim jutro, naprotiv. Ako sam uspela ja, možete i vi, verujte mi. Da stvari budu još čudnije, konačan preokret mi se desio na odmoru, tačnije na moru. Stvari (čitaj: nameštaj) su se namestile tako da me je svako jutro budilo sunce na jastuku. A ja sam počela da mu se radujem isto kao i senkama po zidovima (i vijam ga po krevetu ukoliko se ne otvorim oči odmah).
I ne, nisam se od mrguda pretvorila u upeglanu Instagram ženu kojoj se pogled produhovljeno gubi u daljini dok ispija svoj zeleni bućkuriš u čaši, ali osmeh je i dalje tu. Ako vam zvuči dobro (a nepoznato i nemoguće), probajte sledeće:
kako da postanete „Morning Person“
DOVEDITE RITAM SPAVANJA U RED
Prvo i osnovno. Nema šanse da uživate u jutru nakon svega 3-4 sata sna.
Na kvalitet sna utiče više faktora mešu kojima su i pol, godine, genetika ali baš kao što redovano vežbanje itekako utiče na to da li je neko zdrav ii ne nezavisno od ovih „zadatih“ stvari, tako i zdrave navike vezne za spavanje imaju veliku ulogu u tome da li se budite odmorni ili ne. „Naspavajte se“ je savet koji se lakše daje nego sprovesti u delo. Znam. Za mnoge ljude, uključujući i mene samu, ovo predstavlja složeniji problem od jednostavnog gašenja svetla u određeno vreme.
- Doslednost je presudna. Naš mozak voli da funkcioniše po zadatom ritmu i na njega dobro raguje. Dakle, čak i da se istuširate, obučete za spavanje i operete zube već mu šalje signale da se „spremi za krevet“. Ne potcenjujte ove rutine.
- Smanjite unos kofeina, bilo da se radi o kafi, čaju ili gaziranim pićima.
- Po svaku cenu izbegavajte savanje posle podne sve dok ne ustanovite i navinete se na svoj novi redovan ritam. Samo jedno spavanje u toku dana bilo je u stanju da mi kompletno uništi nedelje „dovođenja u red“. Nemojte da bude da vas nisam upozorila.
- Ugasite sve što ima ekran pola sata pre spavanja. I telefon. Posebno telefon. Za ovako drastičnim merama nema potrebe na neodređeno, samo dok ne pronađete ritam. Posle je samo važno da kada vam se prispava, poslušate svoje telo i mozak i isključite koju god napravu imate ispred sebe na vreme.
- Ukoliko se vrtite i prevrćete u nedogled, ustanite i proteglite se ili meditirajte 15ak minuta, čitajte knjigu koju volite i slično. Dovoljno je i da upalite omiljenu sveću i polako dišete dok se ne opustite.
POSTAVITE REALNE CILJEVE
Baš kao i za sve u životu, nerealni ciljevi su prečica za neuspeh.
Važno je da znate zbog čega želite da postignete to što ste odlučili i na koji način će to biti dobro za vas.
- Pronađite svoje „zašto“: Ovo ćete lakše učiniti ako svoj cilj vizualizujete ili čak napišete. Kao i kod svakog uvođenja novih navika ili promena starih, motivacija u nekom trenutku popušta pa je u takvim trenucima dobro da imate jasno formulisan razlog zbog čega ne treba da odustanete (pogotovo kad vam Netflix pusti još jednu epizodu).
- Male promene: Imate jasan cilj, nemojte padati u „sve odmah“ zamku koja će vas odvesti u burnout. Umesto toga, svoj veliki cilj razložite u manje, lakše ostvarive.
- Vizualizujte svoj uspeh: Na primer, jasno zamišljajte kako se rano budite i šta dobro za sebe radite sa tim vremenom. Možda ćete u njega „uglaviti“ trening kao ja šetnju ili spremiti zdrav doručak. Dodajte po neku novu stvar koju želite na svakih nekoliko nedelja, nikako sve odjednom.
PLANIRAJTE UNAPRED
Brat mi je govorio: „Ne postoji ništa efikasnije (opasnije?) na svetu od žene koja ima plan“. Slažem se, i nekad volim da zamišljam da sam Marvel villain ali to je druga tema.
Olakšajte sebi tako što ćete neke stvari isplanirati unapred. Kada je menjanje navika u pitanju, manje prepreka znači manje izgovora da se odustane. Na primer, ako znate da imate trening ujutro, pripremite sve što možete unapred kako biste sebi olakšali – od odeće do užine – tako da ujutro samo treba da „krenete“.
NE ODUSTAJTE
Ne mislim ni na kakvu Spartu ali…
Batalite „sve ili ništa“ pristup (i to ne samo po ovom pitanju, nego po svim pitanjima). Promene ponašanja nisu ravna linija, ona imaju svoje uspone i padove, zavijutke i skretanja i to je sasvim ok. Ukoliko vam nekim danima prosto ne ide, iskoristite ih da prepoznate i definišete zbog čega je to tako. nekad će se raditi o potpuno bezazlenim stvarima (i niko nije svaršen) ali nekad će vam se desiti i da nabasate na neke okidače ponašanja koje se trudite da promenite. And that’s where growth happens (ne, stvarno nisam woke gospođa sa Insat, obećavam). U prevodu, ako odete na spavanje sat vremena kasnije nego što ste planirali, to je opet neuporedivo bolje nego da vilenite do jutra, zar ne?
Srećno!