Proleće je krenulo i svi smo se zaradovali većem broju sati pod suncem, otvorenim baštama i mogućnostima. Sa suncem uvek dolazi i bolje raspoloženje, ali približavanje letu je često okidač i za brojne nesigurnosti koje osećamo u vezi sa svojim telom. Neke od nas baš sad reše da je idealno vreme za vežbanje, a nekima je skidanje u majice i garderobu koja više otkriva veliki psihološki teret. Dobro je što smo o ovim stvarima počele da govorimo sve otvorenije i glasnije, a još bolje što internet nudi neke stranice i izvore koji su tu poput zagrljaja najbolje drugarice, istovremeno nam nudeći baš korisne savete. Jedna od tih online stanica je definitivno Feminizam iz teretane koja se zalaže za teoriju da osnaživanje žena ide i iz glave i iz tela i svakodnevno sa nama deli korisne statistike i alate za osnaživanje i osvešćivanje. Ovom prilikom izabrali smo nekoliko saveta za koje mislimo da će nam svima značiti i spremiti nas za leto pred nama.
Feminizam iz teretane: Ovih dana smo, više nego inače, zatrpane fitnes porukama čiji je cilj da nas isfrustriraju kako bismo se obratile određenim trenerima i teretanama i krenule sa treningom i mahom su u gasu „Hej zapustila si se, praznici su prošli, leto je za X meseci, kreni da treniraš da te ne bi bilo sramota u kupaćem kostimu!“. Ove poruke šljakaju na nivou da se osetimo dovoljno loše i krenemo sa treninzima. Ali tu se njihova moć završava – osećamo se loše i krenule smo.
Fora je u tome što će nam se vremenom smučiti da se osećamo loše i naši treninzi će postati žurke hejta prema sebi. Kada nam to pređe granice, a hoće osim ako nas ne vozi mazohizam, odustaćemo jer smo u glavi stvorile vezu da je trening kazna za nas loše devojčice, čak i ako je trening super zabavan – jednostavno, nećemo ga percipirati kao nešto što treba da nam prija već da nas „dovede u red“. Treninzi će nam se zgaditi, po istom modelu na koji nas je frustracija, bazirana na nezadovoljstvu nama samima, navela da treniramo.
Ovo nije način. Okej je da budemo nezadovoljne, ali nije okej da se kažnjavamo. Frustracija nije motivacija, ali želja da uradimo nešto dobro za sebe, jer mi zaslužujemo dobre stvari, jeste način da nam trening postane sastavni deo našeg života. Biće trenutaka kada nam je teško, kada nam se ne trenira, ali ćemo istrajati, ne jer sebe mrzimo, već jer sebe volimo.
Dakle, sve dok nas nezadovoljstvo sobom, ili bilo kojim apsektom naših života vozi u frustraciju u kojoj sebe satanizujemo (nismo dovoljno dobre, nemamo pojma, glupe smo, nesposobne smo i sl.) nećemo doći do tačke ka kojoj stremimo. Ili hoćemo, ali olupane.
Zato, hajmo da treniramo, ili da završavamo studije, da radimo sve što radimo iz ljubavi prema sebi, jer znamo da zaslužujemo dobro, a ne jer nas frustracija vozi u to da mislimo da smo promašaj. Nismo. Ja nisam. Ti nisi. I ne dopusti da te bilo ko ubedi u to.
Feminizam iz teretane: Pre neko veče sam sedela sa dve jako drage drugarice, i u jednom trenutku dotakle smo se i teme oblina. Svaka od nas tri ima potpuno različitu građu i svaka od nas tri je slušala komentare o tome kako su nam tela neadekvatna zbog prisustva, tj odsustva, oblina.
Ako nemaš obline, e onda si daska, a ako ih imaš, kad bre ti misliš da se dovedeš u red?
Već smo pričale o idealima lepote koji se ciklično smenjuju, ali na jedan baš baš pokvaren način, da idu iz ekstrema u ekstrem i da ih je maltene nemoguće postići na prirodan i zdrav način. E pa iako se svaka od nas u nekom trenutku u nekoj meri “uklapala” u ideal, ovi jezivi komentari nisu izostajali.
E pa zato baš danas i pričamo o oblinama, da li su okej, da li nisu okej, i na kraju krajeva, šta je jedno okej – da vidimo same sebe, ali da se vidimo i međusobno, kao ljudska bića, bez osuđivanja na osnovu fizičkog izgleda!
Feminizam iz teretane: Da li sve ovo uspevam uvek? Naravno da ne. Nisam, niti pokušavam da prodam priču neke moralne vertikale koja sve zna i sve primenjuje.
Istina je da sam u zadnjih par dana imala dva relapsa u odnosu na svoje telo. Jedan posle skoro 5 godina, drugi posle dve decenije. Ali ako postoji jedna stvar važnija od relapsa je da se trgneš i nastaviš dalje. Zbog toga, za sve nas koje se možda baš u ovom trenutku lome sledi ova objava – čak i ako u ovom trenutku mrzimo svoja tela, postoje načini da ih istovremeno zavolimo i pokušamo da prekinemo taj toksični ciklus. Ja naporno radim na tome, a nadam se da radite i vi!
Za više sličnog sadržaja koji će vam značiti u pripremi za leto zapratite ovu fenomenalu stranicu.
