Nova kolumna Minje Marđonović o erotskim odnosima: „Potreba za kapitalizacijom TUĐEG BIĆA jeste osnova ponora ovog sveta“

Prisećam se, ima koja godina, kad sam se zaljubila u svog bliskog drugara iz nehata, poprilično neupućena, bez priručnika i uputstva za opstanak u toj činjenici.

Na rejvu smo jedne noći iznenada usnama prekršili zavete naše naizgled strogo duhovne konekcije i tako spajanjem tela prešli zajedno u dobro poznati svet žensko – muškog erotskog odnosa. Ni dvadeset četiri sata nisu prošla od rejva, a mi smo se već rastali. Njegova predznanja o meni i moja o njemu dovela su nas do saznanja da prijateljstvo u duhu gubi smisao čim se desi erotika tela.

Ta potreba za monopolizacijom onih koji nam se dopadaju sva naša predznanja i znanja o njima oblikuju nesvesno kao neprijateljska, koja završe sabijena u grudvu kojom se simpatija u jednom momentu vešto gađa u glavu.

Ogoljenost između duhovnih prijatelja postaje suvišna u erotskom odnosu koji, tradicionalno i kontekstualno, počiva upravo na tim posesivnim dramama, manipulacijama i konstruisanim teskobama zarad monopolizacije partnerovog tela kao svog vlasništva. Tu negde smo se i moj drugar i ja pogubili, dozvolivši erotskom ukrasu da nas omađija i učini posesivnim monopolistima, koji na kraju i pre samog početka gube sve što su pomislili da imaju pravo posedovati.

Taj deo nikad niko ne razume najbolje, ni do kraja. Bar ne u kriznim momentima rastanka, kada moraš neminovno da prihvatiš da sve što si želela ili želeo faktički jeste bila i ostala fikcija tvog zanesenog srca. No, upravo bi tu sve duhovne konekcije prijatelja morale da pobede potrošenost erotskog potencijala. Ali, to se nažalost ne dešava baš tako često. 

Dva prijatelja čim li se u jednoj postelji nađu iz nje neretko izađu kao dva zbunjivača. 

Potreba za kapitalizacijom tuđeg bića jeste osnova ponora ovog sveta. Žensko-muški erotski, i nimalo duhovni, odnos jeste refleksija tog ponora, u kom se licemerno propagira ljubav dok se ona ujedno obesmišljava površnošću odnosa koji se ne miče dalje od posedovanja tela i orgazma. Čim je moj drugar počeo da zamišlja moje erotske scene sa svim onim muškarcima iz njegovog predznanja, u roku od 24 časa uspeo je da odstrani svaku mogućnost ostvarenja one genijalne ideje koja kaže da su najboji ljubavnici zapravo najbolji prijatelji. 

Šta bi pretpostavljalo to duhovno između žene i muškarca? To bi eventualno pretpostavljalo sve što nije telesno, odnosno, erotsko. To bi podrazumevalo stadijume u kojima, kad vidiš simpatiju ili je čuješ kako ti diše za vratom, tebi ubrzano rade ganglije i puls, žumori ti duša, a ne puki libido koji romantizuješ iz očajne želje da te preko tela neko zavoli kao čoveka.

Seks plaćaš. Prostitucija buja. Ljudi imaju cenu. Materice i vagine se kupuju širom sveta.. 

Koliko košta da iznajmiš ljubav? Postoji li tržište ljubavi? Ima li prometa robe i kapitala kad se dvoje do nebesa vole?

Kakve su ovo gluposti?

Moj drug i ja nismo mnogo znali o ljubavi. U jednom danu dva drugara postala su dva bezglava erotska poznanika i dva nametnuta neprijatelja. Naša alava tela su nam omela filozofiju duha. Mada, da smo oboje pucali od zdravog duha ne bismo pali na naše prljave glave i prekinuli sve duhovne spone iz prederotskog perioda. Mora li ili — ili koncept ili je moguće ostaviti duhovno čistim i s uplivom erotskog tako što će uvek i zauvek dominirati prijateljstvo kao duhovna razmena partnera nad erotskom eksploatacijom tela?

Naravno da ne mora ili — ili. Kad se seksu oduzme vrednost, ali ne i važnost (jer se bahato i brkaju vrednost i važnost) možda i uspemo da se spojimo dušom pre nego što jedno u drugo uronimo telom. Mada, to i jeste večita misionarska dilema. Kako pomiriti nepomirljivo i kako oplemeniti zarđalo?

Duhovna prevaga u romantičnom spoju značila bi oduzimanje mesta mizernim osećajima poput ljubomore i posesivnosti. Važno je da se, u tom duhovnom spoju i prederotskom znanju, savlada teza da istinske ljubavi može biti isključivo među duhovnim saputnicima čiji se erotski puti mogu ukrstiti, ali mogu i raskrstiti čime se ne raskrštava ujedno i njihova duhovna konekcija. U tom smo se grmu prepunom drača našli moj drugar i ja. Čim smo se spojili mi smo se odvojili. Što dalje implicira da ljubavi tu nije ni bilo, kao ni duhovne konekcije koja bi opstala mimo zapisane sudbine žensko-muške romanse. 

Za čime žalim najviše? Za erotskim partnerom ili najboljim drugom s kojim bih pošla i u kosmos?

Nema ljubavi. Ona je zloupotrebljena u ime erotike i kapitala. Na tržištu je rasprodata po najnižim cenama jer, jebiga, ona ipak ima univerzalnu target grupu. 

Trgovci se snašli. Niko još nije optužen za kriminal i korupciju jer je švercovao ljubav i prodao je kao seks.

Ko seks, i ljubav je postala kratkog daha.

Mada, ipak verujem da je ljubav ono što joj se nalaže da bude — naderotski principijelna i prijateljska.

Što bi reko Smoki Mardeljano, moj najdraži reper svih vremena:

Ja nikad nisam umeo da lažno volim

A vidim danas ljubav k’o pljuga brzo izgori

I ništa nije iskreno kad ne ode na story

To je ljubav, ako živimo u noćnoj mori

Kažu da prava je kad večna je

I nije kada ne traje i nije onda kad se čovek ne kaje

Kad pustiš, kad prođe, kad svi odu, tada samo prijatelji ostaju. Tada ne pomaže voda majko sa izvora ni dolara ni eura, a ni seks, ko ni tri tekile na eks. Samo duh, dobri moji, samo zdrav duh zdrave odnose nedri.

Moj drugar i ja nismo tu tajnu otkrili tada, ali jesmo sada, kada je postalo važno da razumemo da se igrati ljubavi i prijateljstva ne smemo jer to nisu kratki užici prolaznih zadovoljstava već borbeni rov života.

Foto: Pinterest