Svesni biznis znači i da shvatimo da smo mi samo kanal protočnosti obilja, a ne krajnji korisnik ili cilj.
„Može li žuti muškat?“, pita me konobarica na moje pitanje koje slatko belo vino imaju, na trgu u lučkom morskom gradu Rijeci. Grad koji teče. Uvek pijem slatka vina, pa čak i kad je podne i sunce će još koji minut direktno osvetljavati moj sto, a onda će se izgubiti iza kitnjaste žute zgrade Jadrolinija, dok užurbani meštani prolaze u svim pravcima. Uz raviole u umaku od šparoga punjene špinatom, stigao je i topao pica hleb. Meni je radni dan.
Psiholozi će vam reći da, kada zadovoljite najniže potrebe na Maslovljevoj piramidi, onda možete da razmišljate o uzvišenijim temama. Krišnamurti, indijski filozof i pisac će na to reći da pitanja kao što su globalni nemiri, nacionalizam, seks, ljubav, strah, usamljenost, patnja, Bog i smisao života zaokupljaju naše umove danas koliko i u bilo kom ranijem trenutku. Ona ne odlaze, već nas muče beskrajno. Ma koliko pokušavali da damo odgovore na ta pitanja kao čovečanstvo, a pokušali smo sa toliko stvari – kao što su politička revolucija, regulisanje tržišne ekonomije, samopoboljšanje – ništa nije uspelo da se meri sa novim izazovima na našoj planeti koja se brzo menja.
Krišnamurti
„Vreme je“, kaže Krišnamurti, „da se zaustavimo i da ispitamo kako možemo gledati i biti svesni onoga što nam se dešava iznutra i spolja. Naše doba vapi da bude doba svesti.“
Stoga za pitanje svrhe i svesti ne možemo reći da su novi u čovekovom unutrašnjem spektru interesovanja, ali se sa njima dešava nešto novo: Aron Hurst, autor knjige „The Purpose Economy“ iz 2014. godine, osnivač i izvršni direktor kompanije „Imperative“, istakao je da se ekonomija pomera ka novom modelu – modelu koji je vođen svrhom.
POMACI EKONOMIJE
Sedamdesetih godina prošlog veka, ekonomista sa Univerziteta Stanford, Mark Porat, skovao je termin „informaciona ekonomija“ kako bi opisao pomak koji se tada dešavao od industrijske ekonomije, koja je pak napravila pomak od agrarne.
Model informacione ekonomije je omogućio efikasnost i obim, ali mu je nedostajao osećaj povezanosti – bio je previše sterilan. Ljudi su počeli da troše novac besomučno kako bi vratili povezanost i smisao u svoje živote.
Onda su nam se desile još neke stvari: kovid, klimatske promene, krize, nove generacije i danas postaje još jasnije – ljudi ne idu na posao samo da bi dobili platu već žele da osete da je ono što rade važno za svet i da se razvijaju u poslu koji obavljaju.
Tako je svrha, koja je dugo čučala i čekala svoj red, da se dovoljno nahranimo, nakupujemo, da budemo dovoljno materijalni a ipak nesrećni, izašla u prvi plan i jasno izjavila: „Mene tražite sve vreme!“
BUDUĆNOST KORPORACIJA
Na ovom svetu, kosti će uvek pucati i srca će se uvek lomiti. Dok u jednom delu planete milenijalci neće da rade dok im se jasno ne odgovori na pitanja „Da li ću izgraditi pozitivne odnose?“, „Da li ću napraviti neki veći uticaj?“, „Da li ću da se razvijam?“, a broj potrošača koji veruje da je u redu da brendovi podržavaju dobre ciljeve i istovremeno zarađuju novac skočio za skoro 20%, dokazujući da ljudi žele da troše novac, ali takođe žele da naprave razliku – u drugim delovima se vode oružani sukobi, vladaju glad i oskudica i nedostatak osnovnih namirnica i uslova za život. Verovali ili ne – na oba pola se u duši oseća isto pitanje u svakom pojedincu, probuđeno drugačijim okolnostima ali jednako duboko i važno – koja je svrha svega?
„Samo firme sa snažnom, pozitivnom svrhom će opstati u ovoj novoj eri“, kaže Dr Kate De Jong, trener ličnog i profesionalnog razvoja. Slično kao i tehnologija pre nekoliko decenija, svrha je sada postala poslovni imperativ i vođenje organizacije bez ciljanog isticanja svrhe za zaposlene i kupce je kao da vodite organizaciju ranih 1990-ih i ne primenjujete tehnologiju.
TEBI PA MENI
Najmoćniji izvor svrhe dolazi iz ovog koncepta: kada znamo da smo uradili nešto za šta verujemo da je važno – drugima, društvu i nama samima. Od malih i svakodnevnih svakodnevnih izbora koje donosimo do sistemskih i istorijskih uticaja – ako nastojimo da doprinesemo dobrobiti sveta oko nas.
Od plemena sa Anda Q’ero naučila sam koncept AYNI, što je njihova reč za reciprocitet i znači „danas za tebe, sutra za mene“. Radi se o podizanju jedni drugih na više nivoe tako da svi rastu, o deljenju, tako da svi imaju ono što im treba, o deljenju znanja i mudrosti kako bi čovečanstvo raslo i harmonija ojačala. Oni razmišljaju najpre o čitavom svetu, zajednici pa na kraju pojedincu jer ako je svima dobro i ako je ceo svet dobro – onda ću i ja biti dobro, prirodno. Ali ne mogu samo ja da budem dobro ako ono mene ništa ne funkcioniše.
Svrha i repciprocitet su osnove svesnog poslovanja, koji uzima u obzir ne samo finansijski profit, već i šire društvene, ekonomske i ekološke uticaje: odgovornost prema zajednici, transparentnost u poslovanju, podršku zaposlenima i etičke prakse. „Čovečanstvo će napraviti kvantni skok u evoluciji kada zaista ujedini mudrost Istoka sa fizičkom naukom zapadnjačke kulture”, rekao mi je u jednom intervjuu dr Malte Hocel, osnivač Ayus kompanije za proizvodnju eteričnih ulja. „To znači: uneti duhovnost u praktični život na funkcionalan način, tako da imamo pristup našem unutrašnjem obilju, bogatstvu našeg bića i ujediniti je sa svrsishodnijim doprinosom razvijanja sveta koji nas okružuje.”
SVESNO POSLOVANJE
Svesni biznis znači i da shvatimo da smo mi samo kanal protočnosti obilja, a ne krajnji korisnik ili cilj. Iako to zvuči vrlo kao new age filozofija koja u ciklusima biva prihvaćena, pa osporavana, nakon brojnih intervjua, susreta, rada sa najpoznatijim učiteljima današnjice, uspela sam i sama da sprovedem te principe u svakodnevicu i poslovanje, tako da danas mogu da pijem žuti muškat na Trgu u Rijeci, gde sam došla upravo da održim Masterclass sa temom „Svesni biznis i ekonomija svrhe“.
Ne mogu da kažem da sam gluva i slepa na događaje u svetu i da mašem šarenom hipi zastavom mogućnosti i govorim svima da je sve moguće. Ali pouzdano znam da kada dajemo od sebe najbolje, dobijamo još više. Ovde sam da podelim 20 godina iskustva, učenja, investicija i saveta koje sam skupila kako bi neko još mogao da sprovede dalje te mudrosti i da spoji duhovno i materijalno, svrhu i biznis, etiku i profit, brižnosti i uspeh.
Jasmina Stojanović, autorka programa Svesni biznis i ekonomija svrhe ™– S.B.E.S ™
SVRHA JE SUŠTINA
Šta god mislili da nas „vozi“ da budemo uspešniji, bogatiji, lepši, viđeniji – u osnovi toga je svrha. I ako ne znamo šta to za nas znači, nećemo moći ni da je ispunimo niti da se osetimo celovitim. Možda zvuči utopijski, ali dokazi i istraživanja pokazuju da je u skoro svakoj industriji širom sveta ova promena usmerenja već u toku. Za kompanije to znači da se ne radi više samo o tome da zaposleni budu angažovani, već da budu i inspirisani i uskoro će pitanje svrhe piti glavna okupacija svakog HR menadžera.
Sunce je odavno zašlo i iako sam na moru, hladno je za prste pa je vreme da privedem kraju ovu priču. Odavno mi nije važno šta radim, već zašto to radim. Obuka „Svesni biznis i ekonomija svrhe“ je za mene najsmislenije čime mogu da doprinesem. Možda ne spasenju sveta, ali sigurno lepoti nečije duše, ukoliko se otvori za takav pristup.
Fotografije: privatna arhiva; Pinterest