Ne znamo tačno kada je počelo, ni gde. Kao pravi patogen, ponaša se varljivo. Simptomi se ne primećuju odmah. Čak i stručnom oku često promaknu. Dugačak je period inkubacije i vidljivost infekcije izbija tek u bliskom kontaktu. Fizičkom i psihičkom.
Za razliku od drugih, ovaj virus, nažalost, najmanje utiče na onog koji ga ima, i zato nosilac, gotovo nikad, ne traži pomoć.
A oni drugi, u njihovoj blizini, moraju da se čuvaju razornog uticaja po telo i dušu.
Stručnjaci kažu da leka nema.
Jedini spas je rano uočavanje obolelog i prekid odnosa.
Zauvek.
Epidemija narcisoidnosti inficirala je našu kolektivnu svest i uvukla se u sve pore društva.
Jedno od žarišta jeste biznis habitat i imunološki sistem tržišta je na kocki.
Direktivni menadžment, u velikoj meri utemeljen na narcisoidnosti i graničnim ponašanjima, treba da ode u istoriju. Naređivačko, ultimativno, manipulativno, pa i nasilno vođenje ljudi pripadaju prošlosti i za svakog ko se ne slaže sa navedenim sada je pravo vreme da napusti ovaj tekst i posveti se sebi bližim temama.
Za one koji, ipak, nastavljaju čitanje ovog teksta, probaću da objasnim:
21. vek pripada liderstvu zasnovanom na empatiji. Na stvarnom vođenju i razumevanju ljudi i njihovih potreba. Na oficiru koji ne komanduje „juriš“ iz bezbednosti bunkera, već koji tiho progovori „za mnom“, ili samo mahne rukom, a ljudi ga slede.
Kada sam govorila o ovoj potrebi, najčešće sam nailazila na verbalno slaganje, ali i na upozorenje: mi nemamo menadžere za takvo vođenje!
I istina je.
Zaljubljeni u mačo i „boss lady“ gurue menadžmenta 20. veka i negujući toksičan narativ, propustili smo da primetimo promenu. Edukovali smo komandante i službenike, a ne predvodnike i kreatore.
Zato danas, kada je sloboda u javnom prostoru nikad veća, a generacije nikad samosvesnije, skrećem pažnju na važnost izgradnje istinski dobrog ličnog brenda – posebno kada govorimo o rukovodećim ljudima.
Lider modernog doba ne može da bude neko ko nije izgrađen kao ličnost, sa izraženom introspekcijom, svestan vlastite snage, kvaliteta, ali i slabosti i mana koje treba ispraviti.
Lider modernog doba ne može da bude „svečani lider“ – onaj koji pod svetlima reflektora i publikom, koju ocenuje kao važnu, izgleda i zvuči kao dobar momak, ljubazan, brižan, šarmantan, a iza zatvorenih vrata – otelotvorenje je ličnog brenda zasnovanog na narcisoidnim temeljima. To su oni koji žive pod parolom – Znaš ti ko sam ja?
Kako izgleda i zvuči lažni lider daleko od očiju javnosti, najbolje opisuju rečenice nepoznatog autora o narcisističkom modelu ponašanja:
That didn’t happen.
And if it did, it wasn’t that bad.
And if it was, that’s not a big deal.
And if it is, that’s not my fault.
And if it was, I didn’t mean it.
And if I did, you deserved it.
Ako vam je nešto od ovoga poznato – bežite. Trčite koliko vas noge nose!
Vakcinišite se dozom empatije i saosećanja, lečite se sačuvanim zdravim razumom i razvijajte antitela protiv njihove bezdušne samopromocije.
Jer istinski brend dobrog lidera je onaj koji donosi dodatnu vrednost svima u svojoj okolini, kada su njegova uverenja prikazana kroz ponašanje i dosledna u svim situacijama.
Pravog, dobrog lidera prepoznaćete tako što nema pukotine između onog što on zaista jeste i onog kako se drugima predstavlja.
Vođstvo je iskonska potreba, samim tim i personalno brendiranje. Lični brend lidera stariji je od svih brendova. Stariji je od marketinga. Oni postoje oduvek i zauvek. Zato teoretičari kažu da u današnjem svetu svako može da bude brend. Neki tvrde da svako i jeste brend.
Dobar ili loš? Procenite sami.
Pardon! Pitajte druge o tome!
