Povodom Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke, BURO. i Lindex su sproveli Q&A na društvenim mrežama gde su pratilaci postavili svoja najčešća pitanja o mamografijama, samopregledima i ranoj detekciji raka dojka.
Na njihova pitanja su odgovorili lekari iz klinike Ars Medica Beograd.
Sa koliko godina bi trebalo krenuti sa mamografijom?
Od četrdesete godine sve žene treba da počnu sa mamografijama. Pre četrdesete mamografiju radimo kao dopunski pregled nakon ultrazvuka kada je to indikovano od strane radiologa, kao i kod pacijentkinja sa dokazanim genskim mutacijama.
Da li je bolja mamografija ili magnet dojki?
To su sve komplementarne metode i ne postoji superiorna metoda. Magnet jeste detaljniji ali ima stvari koje se mogu videti samo na mamografiji. Radiolog je taj koji će na osnovu strukture dojke, vrste problema za koji se traži odgovor i rizika za karcinom dojke preporučiti odgovarajući pregled.
Da li dojenje predstavlja neki vid prevencije za nastanak karcinoma dojke?
U smislu da (statistički) žene koje nisu dojile imaju povećan rizik od raka dojke, da.
Da li tokom dojenja sme da se radi mamografija?
Mamografija je bezbedan pregled tokom dojenja.
BRCA 1 i BRCA 2 testiranje, koliko može da pomogne u sprečavanju razvoja raka?
U naročito odabranim pacijentima, na osnovu uzete porodične anamneza, vrše se genetska testiranja. Ukoliko postoje štetne mutacije u nekim od navedenih gena kao jedna od opcija predlaže se profilaktička obostrana mastektomija koja smanjuje rizik za najmanje 90 procenata.
Da li određeni stil života može da utiče na smanjenje rizika od razvoja karcinoma dojke i kako to da postignemo?
Od rizik faktora na koje možemo da utičemo su: kontrola hormonske supsticione terapije, ishrana, duvan i alkohol, kao i fizička aktivnost.
Postoje li genetski faktori koji mogu povećati rizik od karcinoma dojke i koje su dostupne metode za testiranje na genetsku predispoziciju?
Postoje genetski testovi za karcinom dojke koji obuhvataju panele gena koji su odgovorni za stvaranje karcinoma dojke, najpoznatiji i najčešći među tim genima su malopre pomenuti BRCA 1 i BRCA 2. Nažalost genetska testiranja su skupa za naše uslove, ali ako postoji istorija bolesti u porodici svakako bi moralo da se uradi.
Koji su simptomi na koje treba obratiti pažnju i kako se postavlja dijagnoza raka dojke?
Karcinom dojke u ranoj fazi ne ispoljava nikakve simptome, ali kasnije to su najčešće kvržice u tkivu u dojke, uvlačenje kože i bradavice, promene na koži, oticanje… Dijagnoza se postavlja kombinacijom metoda, od kliničkog pregleda do ultrazvučnog, mamografskog pregleda, magnetne rezonance i biopsije.
Kako se pravilno izvodi samopregled dojki i koliko često bi trebalo obavljati ovu proveru?
Ima dosta tutorijala na YouTube gde se do detalja objašnjava samopregled dojki. Pregled treba obavljati jednom mesečno uvek u istoj fazi menstrualnog ciklusa, najbolje u prvoj ili drugoj fazi ciklusa.
Postoje li određeni faktori rizika, osim genetike, koji treba da budu podložni redovnom skriningu i samopregledima?
Zbog visoke incidence karcinoma dojke kod žena, i to ne samo osoba opterećenih anamnezom, sve žene posle 40. godine treba uključiti u redovan skrining mamografijom, a poželjno je kontrolisati i populaciju žena između 25. i 40. godine ultrazvučnim pregledom iako je kod njih rizik dosta niži. Što se tiče dodatnih faktora rizika tu su svakako starosno doba, 80% obolelih od karcinoma dojke je starije od 50 godina, zatim kasna menopauza, nerađanje ili kasno prvo rađanje.
Da li postoji veza između načina ishrane i rizika od razvoja raka dojke?
Svakako da izbalansirana, umerena ishrana smanjuje rizik od razvoja karcinoma dojke.
Da li hormonska terapija i kontracepcija mogu uticati na rizik od raka dojke?
Da, nažalost hormonska terapija i kontracepcija povećavaju rizik za karcinom dojke. Obe terapije moraju da budu nadgledane od strane endokrinologa i ukoliko endokrinolog ukaže na kontraindikaciju terapija ne sme da se uzima. Imamo ogroman broj žena koje i nasuprot kontraindikaciji traži endokrinologa od koga će čuti ono što bi želela da čuje.
Koji su rani znakovi upozorenja za koje žene treba da budu svesne i da se obrate lekaru radi daljih ispitivanja?
Nažalost, upozorenja u smislu nekih simptoma uglavnom su znak lokoregionalno uznapredovale bolesti. Mi pokušavamo da otkrijemo bolest u ranoj fazi kada su rezultati lečenja odlični ili čak promene koje još nisu postale invazivni tumori ali imaju visoku verovatnoću da to postanu.
Koja je uloga redovnih mamografskih pregleda u ranoj detekciji raka dojke?
Mamogram je standard za pregled dojki kod žena preko 40-te godine. Mamografski naročito u kombinacijom sa tomosintezom možemo otkriti bolest u ranoj fazi kada su rezultati lečenja odlični ili čak promene koje još nisu postale invazivni tumori ali imaju visoku verovatnoću da to postanu. Naravno, često zbog građe dojki mamografija nije dovoljna, te je moramo kombinovati sa ultrazvukom i magnetnom rezonancom.
Da li postoje posebne preventivne strategije koje se preporučuju za starije žene?
Opet, samo redovni pregledi. Struktura dojki kod starijih žena je uglavnom masnija, i ima manje žlezdanog tkiva, što je čini idealnom za mamografiju.
Živimo u brzo vreme, da li stres može uticati na rizik od raka dojke?
Naravno, taj faktor se ne može tačno kvantifikovati ali svakako postoji.
Kada devojke treba da krenu da pregledaju grudi i na koji način?
Samopregledi od 20. godine, a ultrazvučni pregledi od 25. godine. Ukoliko postoji istorija bolesti u porodici, konsultujte se sa vašim radiologom kako biste napravili plan pregleda i eventualno genetsko testiranje.
Ovde možete da saznate kako da uradite samopregled grudi: https://lindex.rs/uradi-samopregled-grudi/
