Nervoza i nostalgija nikada nisu izgledale bolje!
Digitalni svet se svima pomalo smučio. Dan za danom sve nemirnije cupkamo nogama i više se radujemo kada čujemo da su bioskopi otvoreni, da se festivali vraćaju ovog leta, da se dodeljuju nagrade i organizuju grandiozni događaji, da muzeji širom sveta otvaraju vrata svojim posetiocima. Dosta nam je gledanja u ekran i kroz njega, čeznemo za svim. Nije ni čudo da nam je dosadilo prevođenje živog iskustva u digitalno, jer je to ono što radimo proteklih godinu dana. Zamenjujemo kafe u bašti onima na Zoomu, umesto panel diskusija i otvaranja izložbi idemo na Insta vođenja, umesto putovanja na sajmove i Bijenala šetamo po virtuelnim galerijskim sobama.
Međutim, šta kada se napravi platforma sa ciljem i idejom da bude mesto za isključivo digitalne izložbe, ne prilagođene i izmenjene zbog situacije, nego one koje su takve u startu, i kada prva od tih izložbi odgovara na sva ona osećanja koja smo svi delili tokom pandemije?
Kustoskinje Maria Cristina Didero i Annalisa Rosso su zajedno za dizajn konsultantom, animatorom i dizajnerom, Mr Lawrenceom, lansirale Perfettooo – novu virtuelnu platformu specijalno dizajniranu za digitalne izložbe. Ne prilagođena iskustva, ne izmenjena tako da se upakuju onlajn svet, nego zaista ciljano osmišljen virtuelni prostor u kom se prave izložbe prema pravilima i strukturi virtuelnog svega. Znači, bez pravila i uz mnogo slobode i nesputane kreativnosti. U pitanju je prostor koji oblikom i dimenzijama odoleva granicama pravih prostora, neopipljiva lokacija, bez zidova i granica, koju svojim idejama definišu arhitekte, dizajneri i digitalni umetnici, u skladu sa svojim vizijama i željama. Savršeno mesto koje može da odgovori na zahteve svake izložbe.
Virtuelna postavka funkcioniše prema sistemu: odaberete emociju (očaj, radoznalost, nostalgija, žudnja, sumnja ili usamljenost), kvalitet te emocije – da li je pozitivna ili negativna, kao i to da li smo danas tog stanja sasvim svesni ili ipak spada u kategoriju nesvesnog. Sve to je neophodno da bi se manipulisalo iskustvom i slikom na ekranu, a onda se otvaraju neverovatni univerzumi. Nema više ućutkivanja ličnih sumnji i „sve je okej“ sindroma, nego pokazivanje prstom na tačno ono kako se osećamo ma kako neprijatno i zbunjujuće to bilo, čime se otvaraju prostori koji su idealna komfor zona za trenutak povlačenja u sebe i trenutno osećanje. Savršen post-pandemijski recept za pauzu i malo mira.
