Zašto su ove knjige zabranjene preko okeana, a kod nas ih svi vole?

Živimo u eri paradoksa. Dok se tehnologija trudi da nam otvori sve prozore sveta, u „zemlji slobodnih“, Sjedinjenim Američkim Državama, vrata školskih biblioteka se sve češće zaključavaju. Ono što je za prosečnog tinejdžera u Srbiji bazična kultura i ponegde obavezna lektira, u mnogim američkim saveznim državama postaje „opasan materijal“.

Dokumentacija Američkog udruženja biblioteka (ALA) otkriva da ovo nije samo sporadični hir, u 2025. godini čak 92% zahteva za povlačenje knjiga poteklo je od organizovanih interesnih grupa i državnih zvaničnika, što je ogroman skok u odnosu na ranije godine.

Dok naši stručnjaci i bibliotekari na ovakve puritanske poteze često gledaju kao na apsurdne „besmislice“ koje nemaju realnu pedagošku osnovu, u Americi je priča o zabranama postala duboko politizovana borba za kontrolu narativa.

Evo top pet naslova koji u Srbiji imaju status kultnih hitova, dok u SAD (određenim saveznim državama) vode bitku za opstanak na policama.

1. Lovac u žitu (The Catcher in the Rye, J. D. Salinger)

Holden Kofild je za nas simbol autentičnog bunta i onaj lik sa kojim se svi identifikujemo kad nas svet oko nas nervira. U Srbiji je ovo jedna od najprodavanijih knjiga u knjižarama poput Vulkana. Međutim, u Americi je decenijama najzabranjivanija knjiga u školama. Razlozi? Od „vulgarnog jezika“ i psovki do optužbi da Holden promoviše alkohol, cigarete i nepoštovanje autoriteta. Dok mi u Holdenu vidimo neshvaćenu dušu, oni vide loš primer koji kvari omladinu.

2. 1984 (George Orwell)

Ironija dostiže vrhunac kada pokušate da zabranite knjigu koja govori o zabrani misli. Dok je u Srbiji Orvel „lektira nad lektirama“ za razumevanje politike, u SAD je 1984 često na udaru zbog navodno „pro-komunističkih“ ideja (ili anti-vladinih, zavisno od toga ko tuži), ali i zbog scena nasilja i seksualnih referenci. U 2025. godini, tema „Cenzura je tako 1984“ postala je zvanični slogan nedelje zabranjenih knjiga jer pritisci državnih zvaničnika na biblioteke rastu. U Beogradskom dramskom pozorištu možete pogledati predstavu ,,1984″.

3. Ubiti pticu rugalicu (To Kill a Mockingbird, Harper Lee)

U našim školama, Atikus Finč je moralni kompas, čovek koji nas uči empatiji. U modernoj Americi, ova knjiga je postala „vruć krompir“. Konzervativci je napadaju zbog psovki, dok je progresivni krugovi uklanjaju jer sadrži rasne uvrede (n-reč) koje traumatizuju učenike, ali i zbog narativa o „belom spasitelju“. U distriktima poput Burbanka, knjiga je bukvalno sklonjena sa liste obaveznog čitanja.

4. Dnevnik Ane Frank (The Diary of Anne Frank)

Ovo je možda najbizarniji primer. Dok je za nas Anin dnevnik potresni dokument o Holokaustu, u državama poput Floride i Teksasa, roditelji su tražili zabranu originalnog izdanja. Razlog? Ana u dnevniku piše o svom telu, pubertetu i istraživanju sopstvene seksualnosti. Za cenzore, to je „pornografija“. Teško je poverovati da se u 21. veku prirodni biološki procesi devojčice u bekstvu od smrti tretiraju kao nemoralni sadržaj.

5. Životinjska farma (Animal Farm: A Fairy Story, George Orwell)

Još jedan Orvelov hit koji se kod nas čita kao genijalna basna o prirodi moći. U SAD je istorijski zabranjivana jer su se plašili da bi deca mogla pogrešno da interpretiraju kritiku staljinizma kao promociju komunizma. Danas se češće osporava zbog nasilnih scena (pogubljenja životinja) koje se smatraju previše uznemirujućim za mlađe uzraste.

Ima li ovde „zdravog razuma“?

Pitanje je zašto? Da li su ovi razlozi opravdani? Ako pitate roditelje koji ulažu žalbe, oni će reći da samo žele da zaštite decu od trauma i neprimerenog rečnika. To donekle ima pedagoškog smisla ako pričamo o uzrastu od sedam godina.

Međutim, podaci za 2024. i 2025. godinu otkrivaju mračniji trend: 92% zahteva za zabranu knjiga sada dolazi od organizovanih političkih grupa i državnih zvaničnika, a ne od individualnih roditelja. To sugeriše da cenzura nije stvar brige za decu, već alat u ideološkim ratovima. Uklanjanjem klasika koji nas uče kritičkom razmišljanju, društvo postaje lakše za manipulaciju.

Kako mi shvatamo cenzuru?

Iako kod nas nema ovakvih administrativnih zabrana, ne treba se zavaravati da je situacija idealna, jer se srpska kulturna scena trenutno suočava sa bojkotom vodećih izdavača zbog politizovanih uslova državnog otkupa knjiga i novim nametima koji, prema tvrdnjama struke, direktno ugrožavaju opstanak javnih biblioteka.

Srbija, sa svim svojim manama, i dalje čuva ove naslove kao stubove obrazovanja. Mi razumemo da književnost nije tu da nas „uspava“, već da nas uznemiri, natera na preispitivanje i nauči empatiji. Činjenica da su ove knjige kod nas hitovi dokazuje da naša publika ceni intelektualnu slobodu više nego što to nekad mislimo.

Zabrana knjige je najbolja reklama koju delo može dobiti. Jer, kao što istorija pokazuje, onog trenutka kada nekome zabranite da nešto čita, vi mu zapravo kažete: „Ovde se krije istina koju ne želim da znaš.“ Zato, sledeći put kad uzmete Lovca u žitu u ruke, setite se da držite „opasno oružje“. Čitajte slobodno. To je najkreativniji bunt koji možete pokazati.

Napomena: Za one koji žele da istraže još širu listu i vide koji su se sve naslovi našli na „udaru“, portal Istorijski Zabavnik je pripremio detaljan video i spisak koji dodatno potvrđuje ove trendove.

BURO. Book Club se uveliko sprema za svoj naredni sastanak, zato nas pratite pažljivo i pridružite nam se u komentarisanju, čitanju i razmeni utisaka, jer najbolja poglavlja uvek ispisujemo zajedno.

foto: pexels.com