Istraživanja pokazuju da je za postizanje profesionalnosti potrebno da prođe 10 godina, dok nam masterclass nudi transformaciju za par sati.
Google je mesto na kom tražimo odgovor na… sve? Tu se i povezujemo, bežimo od sumorne svakodnevice, dolazimo u potrazi za receptom koji smo zaboravili ili dnevnu dozu motivacije koja nam je preko potrebna. To je i mesto na kome svakodnevno iskače nebrojeno reklama za doslovno sve , između ostalog reklame za masterclass koji će nas u svega sat ili dva naučiti sve o fotografiji, kuvanju ili pisanju. Ipak, neretko se to svede na to da uspešna ličnost iz određene oblasti vrti floskule poput: “Samo kreni”, “Bolje završeno, nego savršeno”, “Veruj u sebe.” I nema sumnje da je tako. Da je najteže pokrenuti se i da kada jednom to učinimo, svaki naredni korak će biti lakši. Da ne treba da težimo sumanutoj perfekciji koja suštinski i ne postoji. Da put do uspeha nije lak i jednolinijski. I naravno da ideja o Anni Wintur i njenom učenju o modi zvuči krajnje primamljivo, ali da li učenje i još važnije implementacija zaista staju u tri sata slušanja bilo kog stručnjaka?
Naravno da ne. Digitalno doba nam je donelo neke užasne i neke divne stvari. Istina je da možemo da se edukujemo i naučimo veštinu po izboru preko YouTube-a i to je krajnje inspirativno i napredno, ali za takve stvari je potrebno vreme i posvećenost. Divno je što možemo da učimo onlajn, ali budimo realni. To oprilike izgleda tako što otvorimo željeni kanal, pustimo čas, otvorimo svesku ispred nas spremni da beležimo sve važne stvari i da sebi u CV dodamo makar još jednu veštinu, ali završimo tako što skrolujemo kroz Instagram.
U toku karantina mnogobrojne institucije i obrazovni sistemi o kojima smo do tog momenta mogli samo da sanjamo nesebično su otvorili svoja vrata i omogućili pristup svakome ko kod kuće ima internet, a to je većina. Svi smo se upecali i prijavili za makar jedan masterclass, radionicu ili webinar. Da li se sada sećamo šta smo tada naučili i da li smo bilo šta od toga primenili? Čisto sumnjamo. Ipak, brojevi govore svoje. “MasterClass” platforma je nastala 2015. godine i tada se na istoj nalazilo ukupno tri kursa. Danas ih je sto i taj broj konstantno raste, a časovi se kreću od onih iz oblasti wellnessa do biznisa. Vrlo dobro znamo da ponudu određuje tražnja, dakle ljudi itekako odvajaju novac i vreme i posvećuju se kursevima, svako po svom ukusu i opredeljenju. U čemu je onda stvar?
David Rogier, osnivač platforme “MasterClass”, dugo se pitao oko težine samih lekcija, budući da je nailazio na oprečne komentare koji su se ticali nekih, od onih da su previše teške do onih da su suviše lake. Njegova namera bila je da napravi Aleksandrijsku biblioteku u digitalnoj formi, a misija da bilo ko uz pomoć masterclass-a može da postane stručnjak.
Budući da je tradicionalno školovanje na toliko nivoa zakržljalo i prevaziđeno, bilo kakva ideja kojom se tome staje na put i iznalaze novi načini za edukaciju zvuči inspirativno. Niti su svi u mogućnosti niti su voljni da se školuju u prevaziđenim sistemima, stoga često biraju ovakvu vrstu edukacije. Zapravo, nakon odgledanih lekcija tek počinje učenje, jer isti zahtevaju od nas da izađemo napolje i primenimo naučeno. Niko neće da nas budi svako jutro u pet, dubi nam nad glavom dok meditiramo, pišemo dnevnik i vraćamo se iz teretane. Ili hoće, samo za neuporedivo veću svotu novca. Ipak, na kraju gotovo sve moramo sami.
Ako se zadržimo konkretno na platformi “MasterClass”, ne iznenađuje činjenica da je kurs James Pattersona postigao neverovatan uspeh, jer mnogi ljudi danas žele da budu pisci. Ali velike uspehe su ostvarili i drugi kursevi kao što je na primer kurs o preživljavanju u divljini iako većini realno to nikada neće biti potrebno, ali to polaznike ne sprečava da nauče o stvarima koje ih zanimaju i da se u procesu zabave.
Nebrojen je onih ljudi koji su uz pomoć interneta razvili karijere u smerovima o kojima su do pre koju godinu mogli samo da maštaju. Takvi časovi nas podsećaju i da možemo da iskočimo iz svakodnevice i naučimo novu disciplinu, ponekada dijametralno suprotnu od one kojom se bavimo. Osim toga, časove uglavnom vodi najeminentnije ličnosti iz određenih oblasti i satisfkacija je uopšte slušati šta ti ljudi imaju da kažu iz prvog lica. Neće nas masterclass naučiti svemu, nekada se u njemu krije samo zrno inspiracije ali dovoljno da nas pogura u smeru usavršavanja, a naposletku sve zavisi od nas samih.
