O nivou izloženosti (nepotrebnim) inofrmacijama te stresu savremenog čoveka izlišno je, al i dalje neophodno govoriti. Da stvar bude još gora, proverljivost tačnosti gomile podataka koja do naših umova stiže iz minuta u minut je prilično ograničena. Sve se više čini da treba iznova da naučimo kako da konzumirano društvene mreže, jer nema sumnje da one sve češće konzumiraju nas.
U poslednjih nekoliko dana u pojačanoj meri, lažne vesti vrve na mrežama, a ljudi se iznova pecaju, uskaču u zaključke i (nadamo se nesvesno) jedni druge povređuju. Umesto da pomognemo, svako kako zna, ume i može, uspeli smo i da jedan rat u 21. veku stavljamo u krajnje nepotrebne kontekste i upiremo prste jedni u druge i sadržaj koji se (ne) deli na mrežama. Jedni ćute, drugi se (ne) oglašavaju, treći osipaju paljbu po ovima ili onima, dok nevine duše iz minuta u minut stradaju.
Pozivamo vas da pogledate organizacije kojima možete pomoći, ali da isto tako budete svesni da je sasvim u redu i ako trenutno niste u stanju da to učinite. Niste dužni da šerujete viralne postove, komentarišete svaku situaciju koja nas zadesi, niste, dakle, dužni da reagujete. Razgraničite sopstvene oblasti odgovornosti i kontrole i čuvajte svoje mentalno zdravlje pre svega.
Ono što je za početak, posebno za ovako osetljive teme važno jesu: izvori. Provereni izvori. Reka lažnih vesti pluta internetom i teško je iz mulja izvući istinu na površinu. Prvo pitanje na koje treba sebi da odgovorite jeste: Da li umete da prepoznate lažne vesti? Kada ispratite korake prepoznavanja istih, znaćete i kako da na njih reagujete.
Ne zvuči utešno, ali retko koji izvor će preneti netaknutu istinu: gubici će biti umanjivani, pobede će biti preuveličane, reči suprotne strane će biti diskreditovane, prevodi će biti izvedeni pogrešno… Nije lako snaći se i ostati pribran u ovakvim situacijama, ali minimum koji svi možemo da učinimo jeste da ne dolivamo ulje na vatru. (P)ostanimo ljudi. Nemojmo bespotrebno ostavljati isprazne, negativne komentare. Jer, zaista, ako se nema ništa lepo za reći, daleko je bolje ćutati. Odsustvo virtuelne reakcije ne umanjuje razinu realne brige.
