Retinol je za beauty industriju ono što je kvantni skok za modernu fiziku – briljantna stvar koja menja način na koji posmatramo stvari. Rezultati koje retinoidi pružaju su nepobitni i dramatačni, više nego dokazani u praksi i ponekad se čine isuviše dobrim da bi bili istiniti, ali zato ne možemo zanemariti ni to da je za njih potrebno vreme kao i da to vreme gotovo uvek uključuje i period poznat pod terminom “retinol uglies” (iako postoje načini da se i oni ublaže).
Naravno da nije nikakvo čudo da se oko ovako moćnog ali i potencijalno agresivnog sastojka diže buka i stvara konfuzija, kao i da se pojavljuju suprotna (stručna) mišljenja. U poslednje vreme sve više maha uzima i tzv. anti-retinol pokret kome su se priklonili i neki pravi i neki samoproklamovani stručnjaci. Šta u svemu tome da misli – i još bitnije radi – običan smrtnik?
Jedan sastojak se posebno hajpuje kao alternativa retinoidima: do sada ste sigurno čuli kako je bakuhiol njihova savršena i prirodna alternativa. Nažalost, istina jeste da jednako dokazana i jednako učinkovita alternativa retinoidima (i pogotovo tretinoinu) ne postoji – bar ne za sad.
Da ponovimo gradivo: retinoidi (pod kojima podrazumevamo više oblika derivata vitamina A) rade tako što ubrzavaju ćelijski turnover, prodiru duboko u kožu – dublje od svih drugih sastojaka za topikalnu upotrebu – te ubrzavaju eksfolijaciju i proizvodnju kolagena, kao i čišćenje pora. Iako su ova njihova svojstva temeljno dokazana i potvrđena, sam proces je i agresivan pogotovo na početku, a tretinoin (najjači među retinoidima koji se pri tom prodaje samo na recept) može nepravilnom i nesmotrenom upotrebom dovesti do ozbiljnih opekotina. Potencijalna iritacija u paru sa još većom mogućnosti nepravilne (zlo)upotrebe doveli su do toga da se mnogi proizvođači kozmetike – uključujući tu i poznate dermatologe poput Dr Barbare Strum, na primer – drže podalje od retinoida i ne koriste ih u svojim proizvodima koji se nalaze u slobodnoj prodaji.
Ovde dolazimo do ključnih reči „slobodna prodaja“.
Da citiram svoju omiljenu Charlotte Palermino: “Retinoidi su verovatno moj omiljeni sastojak za negu kože zato što su temeljno istraženi, bezbedni su i efikasni. Ipak, oni nisu za svakog i kod mnogih ljudi mogu izazvati osetljivost i iritacije – naravno ne kod svih ljudi i ne zato što su “toksični” ili nešto slično, nego zato što bukvalno glačaju površinu kože, ljušte je.“ Hajde da upotrebimo zdrav razum: ukoliko nešto ima veliku moć za dobro, to nešto ima i potencijal da izazove problem. Ovo je univerzalna istina, da li to znači da retinoide treba da izbegavamo svi? I don’t think so.
Sa retinoidima sam se, i to konkretno sa tretinoinom, susrela davno i koristim ga on&off godinama. Mogu slobodno da izjavim da ne postoji ništa drugo što na svoju kožu mažem, a da na njoj proizvodi taj efekat. Istina, uvek nakon posete dermatologu i uz njena uputstva.
Anti-retinol pokret je kao kada biste rekli da ceo svet treba da izbegava nešto zato što jednom delu populacije to nešto ne prija, na primer, a da pri tom tom istom svetu nudite znatno skuplje alternative koje su manje efikasne.
Da li treba svi da koriste tretinoin? Uvek? Ne i ne. Pogotovo ne na svoju ruku i po svaku cenu. Ali tvrditi da sastojak koji ima apsolutno dokazane benefite treba ignorisati jeste potpuno neosnovano. Ne mogu a da se ne pitam o gorepomenutim alternativama – kao na primer o kremi Dr. Barbare Strum koja se obogaćuje sopstvenom krvnom plazmom kupca i košta oko $1000 ili o bakuhiolu koji je nova velika ljubav clean beauty pokreta ali za koji ispada da se dobija uništavanjem ugrožene vrste biljaka.
Naime, bakuhiol se dobija iz listova i semena biljke po imenu Psoralea corylifolia koja raste u Indiji i koju organizacija International Union for Conservation of Nature drži na listi ugroženih vrsta. Zbog sve veće potražnje (koja istina nije samo zbog beauty industrije već i ajurvedske i klasične medicine) ova biljka koja se od 2019. godine ne gaji nigde već se samo bere u divljini, se sve teže razmnožava i preživljava. Istraživači su ceo krug njene nabavke nazvali „eksploatatorksim, nestabilnim i da, unsustainable„. Još jedan podsetnik da samo zato što nešto izgleda kao manje zlo, ne znači da to i jeste.
retinoidi za sada nemaju alternativu – a ona nam nije ni potrebna.
Jasno je da ova grupa sastojaka može lako da vas zbuni, pogotovo zato što dolaze u nekoliko oblika i jačina. Oni koji se prodaju samo na recept su zasta „teška artiljerija“, ali postoje formulacije koje su mnogo blaže, a koje će vam pomoći u borbi protiv znakova starenja.
Postoji formulacija za većinu ljudi, sve se svodi na nijanse i pronalaženje prave. Što se njegove sigurnosti tiče, ne treba ga koristiti u trudnoći u periodu dojenja (uglavnom iz razloga što u tim uslovima nije ispitan, ne zato što je dokazano da pravi štetu), a u svim drugim situacijama radi se o sastojcima koji su bezbedni za dugoročnu upotrebu. Dakle, ne postoji naučni dokaz zbog kog bi trebalo da ga se odreknete.
