Trendovi zdrave ishrane su postali praktično nemogući za prebrojati ali danas govorimo o vrsti ishrane koja nije trend (iako se uklapa u mnoge od njih) već jednostavno: zdrav razum. Da li znate šta je to sezonska ishrana?
Šta je sezonska ishrana?
Pod ovim terminom podrazumeva se konzumiranje hrane koja je “u sezoni” i proizvodena lokalno. Iako termin “lokalno” može imati široko značenje, on generalno podrazumeva da hrana koja se konzumira nije prešla dug put od svog izvora do vašeg stola.
Iako su nam mnoge vrste voća i povrća dostupne tokom cele godine, razmislite odakle ono stiže i koliko je hemijski tretirano. Ukoliko se opredelite za hranu koja je trenutno dostupna u vašoj okolini, odnosno čija je sezona u punom jeku, izbegavate namirnice koje su manjeg kvaliteta. Da, svi bismo želeli da jedemo jagode tokom cele godine ali sve one koje su uzgajane van sezone često su teško hemijski tretirane, rano ubrane i provele su veoma dug period od branja do vašeg tanjira, kako bi sazrele. Od trenutka kada je ubrano, voće i povrće postepeno gube svoju svežinu i hranljivost.
Zašto ponovo pričamo o sezonskoj ishrani?
Odgovor je poprilično jasan: u ljudima se ponovo probudila želja da se povežu sa prirodom i njenim ciklusima. Pored toga, ovaj način ishrane ranije je bio praktično obavezan pošto drugih opcija nije ni bilo. Danas, za razliku od nekada, ipak gajimo više različitih biljaka na jednom području pa se time izbegava nekadašnja monotonija.
Zašto sezonska ishrana?
Smena godišnjih doba jeste pojava koja utiče na ceo živi svet. Poprilično je arogantno držati se stava da ne utiče na ljude, zar ne? Iako mi sami ne primećujemo neke od ovih promena na isti način na koji primećujemo da opada lišće, to ne znači da se one ne odvijaju.
Ove promene, nažalost, nisu uvek na bolje. Na primer, proleće je poznato po tome što sa sobom donosi tzv. prolećni umor, sezonski grip, kao i pojačanje nekih hroničnih oboljenja, ali i alergije. Rečju, bioritam je odgovoran za sve, pa i za izazove sa kojima se suočava naš organizam. Iz svih ovih razloga, smena godišnjih doba predstavlja i svojevrstan stres za naš organizam, a pravilne promene u ishrani mu pomažu da se brže i efikasnije adaptira na njih.
Šta jesti u proleće
Evo nekoliko saveta kako da se optimalno hranite nakon zime.
- Lokalno voće i povrće – okej, ovo je savet koji se ne odnosi isključivo na ovaj period ali važno je da što više namirnica koje konzumirate bude u sezoni i lokalno. U prevodu? Ananas je divna stvar ali je nutritivno mnogo vredniji tamo gde raste nego kod nas. Ovo ne znači da ga ne treba nikada jesti, već da jednostavno veći deo unosa voća i povrća treba da bude prilagođen vremenu i mestu na kom se nalazite. Postoje neki izuzeci od ovog pravila, na primer avokado i razne vrste bobičastog voća koje se mogu konzumirati i zamrznute bez značajnog gubitka hranljivosti.
- Protein konzumirajte umereno – u proleće vam nije potrebna velika količina proteina, jedan do dva obroka na dan koja ga sadrže su više nego dovoljna. Ne zaboravite da meso nije jedini izvor proteina i da, pored drugih izvora životinjskih proteina poput jaja i mlečnih proizvoda, postoje i oni biljni poput mahunarki. Ne preterujte sa proteinima životinjskog porekla ali ih nemojte ni potpuno isključivati bez konsultovanja sa lekarom, pogotovo ne u slučaju trudnoće ili stanja kao što je amenoreja, odnosno izostanak menstruacije.
- Smanjite količinu pržene i kuvane hrane – u ovo doba godine, preporučuje se konzumiranje sveže hrane u većim količinama, kao i hrane kuvane na pari.
Reč sezone je “gorko”
Gorke namirnice su nam – u umerenoj količini – potrebne u ovo doba godine iz nekoliko razloga:
- Čišćenje kvržica na jeziku pomoću kojih osećamo ukuse.
- Čišćenje jetre nakon zime. Jetra je organ koji ne pati samo ukoliko puno pijete, danas je sasvim dovoljno živeti u modernim gradskim uslovima pa da ona bude opterećena pošto je njena uloga da vrši stalnu detoksikaciju organizma i u njoj se talože štetne materije.
- Ojačavanje imunog sistema. Gorke namirnice imaju antimikrobno dejstvo ali i ublažavaju manifestacije alergija i hroničnih oboljenja koja se pogoršavaju u proleće.
- Poboljšanje tonusa mišića. Većina gorkih namirnica sadrži steroide (u veoma niskom koncentracijama) i esencijalne masne kiseline koje ubrzavaju metaboličke procese i utiču na tonus mišića.
Sa prolećem smanjite (ne izbacujte)
Crnu kafu i čaj
Hladne napitke sa ledom
Alkohol
So
Ljute začine
Pšenične prerađevine
Mleko i fermentirane mlečne proizvode
Masna crvena mesa