Prepuni planeri, niz sačuvanih DIY projekata, sva ta moranja i imperativi napretka, doveli su do toga da smo prestali sebi da dopuštamo odmor. Usput smo počeli da ga percepiramo kao znak da nismo dovoljno ambiciozni i da na njega kao da nemamo pravo. Sveopšti premor preti da nam postane lifestyle, zapravo, slobodno možemo reći da je to već postao. Osim toga, i kada radimo, neretko smo vođeni sijasetom toksičnih navika, tako da u zbiru ove dve stvari samo mogu dovesti do burnouta – službeno prepoznatog kao medicinska dijagnoza.
Život u petoj brzini koji je postao naše osnovno gorivo doveo je do osećaja konstantnog umora za koji postoji čak jedan novi izraz skovan od strane britanske zdravstvene organizacije – TATT – tired all the time, odnosno umorni sve vreme. Oslanjanje na kulturu zamora, jer je čak i to postalo neka vrsta trenda, uzima veliki kako psihički tako i fizički danak.
Činjenica je da živimo u eri zvanoj produktivnost i da se ništa što nema konkretne i merljive rezultate i ne računa. Postali smo toliko zavisni od uspeha da čak i kad stavimo rad na pauzu, naš um kao da po inerciji nastavlja da radi. Šta je to toksično što radimo na poslu (i van njega) i kako da se tih navika otarasimo?
Analiza podataka Google pretrage otkrila je da su zaposleni u Velikoj Britaniji (prepišite ovo i na bilo koju drugu zemlju, budući da je to slučaj u aposlutno svakoj) u velikom broju slučajeva guglali prokrastinaciju i kako da se sa njom izbore. Na drugom mestu nalazi se multitasking, zatim stres, sagorevanje na poslu i naposletku sindrom umora od odlučivanja. To smo negde verovatno već svi znali i iskusili, no kako se sa tim stvarima izboriti?
Granice
Najpre je neopodno da postavite zdrave granice između poslovnog i privatnog. Za početak, neka se smena zaista završi u 5, 7 ili 10 – kako god i gde god da radite i da iste izgledaju. Ali posle otkucanog časa, ne samo posao več i razmišljanje o istom treba da stane. Jer zaista, koliko posla je dovoljno posla?
Komunikacija
Komunikacija kao ključ svakog odnosa, bilo privatnog bilo poslovnog. Granice i komunikacija su usko povezani i jedno bez drugog ne mogu. Okruženje u kom se osećate poletno za rad je idealan scenario, ali ukoliko to nije, nesporazume je potrebno iskomunicirati ili u krajnjoj liniji promeniti poslovno okruženje.
Efikasne strategije za borbu sa stresom
Život u realnom vremenu i prisustvo može vam pomoći da ostanete fokusirani i efikasnije koristite svoje vreme. Vežbe disanja mogu vam pomoći da umanjite dnevni stres, kako na poslu, tako i van njega. Fizička aktivnost i bavljenje hobijima dodatno doprinose opštem blagostanju.
Čak i ako usvojite navike koje optimizuju rad u granicama zdravog, šta je sa životom koji se odvija van posla? Neretko smo samo fizički izmešteni iz radnog prostora, ne prestajući da razmišljamo o neodgovorenim mailovima, sastancima zakazanim za narednu nedelju, strategijama koje želimo da sprovedemo. Dakle, odmor se svodi samo na mogućnost uspostavljanja dalje proizvodnje.
Nismo ni svesni koliko stres i paralelna razmišljanja troše energiju. Osim toga, pregršt stvari možemo raditi tako što ćemo uložiti daleko manje energije, što ne znači da će to uticati na kvalitet. Postoje praktične stvari koje možete raditi a da to ne bude nauštrb krajnjeg rezultata; naime, ako pišete mail – radite samo to, isto kao i kada odmarate, treba da radite upravo i samo to – odmarajte.
Ono što je na kraju svake priče, pa tako i ove, najvažnije jeste činjenica da smo svi različiti i da treba da osluškujemo sebe kada postavljamo sisteme rada, odmora, usvajanja navika, promena. Ispunjenje svakako nije jednodimenzionalno i iskuljučivo profesionalno. Iako se neretko ponašamo kao roboti, ipak smo ljudi, setite se toga.
