Guglanje fraza “ojačati imunitet” i “hrana za jačanje imuniteta” nikada nije bilo više na mestu, priznajemo. Ipak, važno je pomiriti se sa činjenicom da ne postoji (nova ili stara) magična pilula ili magični sastojak koji će nas učiniti otpornim na bilo šta ili podići imunitet na optimalan nivo – na kraju krajeva ni ne postoji univerzalna merna jedinica kojom se meri stanje imuniteta, postoje samo uslovi koji ga ugoržavaju, a svako na njih reaguje za sebe. Sve što treba da radimo jeste da se pridržavamo smernica za zdrav način života. Zvuči apstraktno? U suštini uopšte nije, pogotovo kada znate zbog čega je neka hrana potrebna našem telu.
Naravno da postoji hrana koja pomaže našem telu da bude jače i samim tim otpornije, kao i da se bolje nosi sa bolešću. Dakle, šta je optimum?
Proteini – zato što su gradivne materije
Oni su blokovi koji grade sva naša tkiva i neophodni su za borbu protiv bolesti. Ukoliko jedete meso, onda pričamo o piletini/ćuretini i nemasnom crvenom mesu. U istu grupu spada i masna riba (poput tunjevine i lososa) koja pored proteina sadrži i vitamine D, A i cink koji su neophodni za aktiviranje ćelija našeg odbrambenog sistema. Mlečni proizvodi i jaja su takođe izvor kako proteina, tako i vitamina D. Sirevi su posebno bogati cinkom koji je dokazno dobar u borbi protiv virusa. Ukoliko ne jedete meso i/ili proizvode životinjskog porekla, proteine ćete naći u mahunarkama, po mogućstvu bez glutena, kakav je crni pasulj (a koji sadrži istu količinu proteina kao i tunjevina) i pečurke, uz suplemente vitamina D.
Povrće – zato što je izvor vitamina, minerala i dijetetskih vlakana
Svaki lekar ili nutricionista će vam reći da je neophodno da jedete povrće ako želite da budete zdravi. Nažalost, povrće puno skroba poput krompira se ne računa kada se radi o imunom sistemu pa zato zaboravite na pomfrit kao izvor vitamina. Umesto toga, okrenite se zelenišu (što tamnije to bolje – spanać i kelj su idealni, čak i u obliku soka), kupusu, luku (i belom, koji dokazano ima ulogu u odbrani protiv virusa, i crnom), paprikama (izvor vitamina C).
Posebno je korisno i fermentirano povrće – a to je samo fensi način da se kaže turšija. Ono ima jači uticaj na održavanje zdravog mikrobioma od bilo kog probitika. Dakle, kiseli krastavci i kupus, kao i svo drugo povrće iz turšije ali bez šećera.
Slatki krompir, bundeva i šargarepa su, iako sadrže visok nivo šećera i obično se isključuju iz dijeta za gubljenje kilograma, odličan izvor vitamina A koji je poznat kao “vitamin koji se bori protiv upala” i igra važnu ulogu u našoj odbrani i adaptaciji imunog sistema protiv mnogih zaraznih bolesti.
Voće – zato što je izvor vitamina
Samo napred, jedite bobičastog voća koliko god želite! Ono je naširoko poznato po tome da sadrži antioksidanse koji pomažu imunom sistemu da se nosi sa napadima. I količina od jedne šake na dan će napraviti osetnu razliku. Isto važi i za citruse (limun, narandža, grejp, mandarina, limeta) koji sadrže vitamin C za koji je dokazano da olakšava infekcije uzrokovane bakterijama i virusima, a neka istraživanja ukazuju i da je posebno učinkovit kod upala respiratornih puteva.
Hrana za dušu – zato što je duša važna
U ovakvim situacijama je jako važno dozvoliti sebi stvari u kojima uživamo. Nemojte se terati da jedete nešto što mrzite, izaberite alternativu i počastite se onim što što zaista volite čak i ako nije zdravo – naravno, u ograničenim i malim količinama.
Šta treba da izbegavate – znamo da ovo niko ne želi da čuje ali…
Alkohol – zato što ugrožava naš imuni sistem
Da, on je na prvom mestu. Naravno da vam se neće ništa desiti ako se pridržavate dnevne preporučene doze koju telo može da preradi bez posledica, što je za žene u principu samo jedno piće (kosmička nepravda, da), ali bilo bi bolje da i to preskočite. Zašto? Nažalost iz više razloga: alkohol ubija zdrave bakterije u crevima i remeti ravnotežu mikrobioma pa time nepovoljno utiče na imunitet, zatim dovodi do dehidratacije, diže nivo šećera u krvi na način na koji to rade junk food i prerađeni šećeri. Dokazano je da na ovu vrstu hrane (i alkohol) telo reaguje kao na bakterijske infekcije – upalom – i time se smanjuje njegova sposobnost da se bori sa spoljnim faktorima koji ga ugrožavaju.
