Odgovara Ekaterina Lyubaeva, nutricionistkinja
ŠTA NEKU HRANU ČINI ZDRAVOM?
Zahvaljujući blogerima i fitnes trenerima, izraz „pravilna ishrana“ automatski nas asocira na nemasni krem sir, ovsene pahuljice, pileća prsa i brokoli. Ipak, u svojoj suštini većina ljudi pravilnim načinom ishrane smatra odustajanje od nezdrave hrane.
Poteinska ili niskokalorična ishrana je zasnovana na preporukama Svetske zdravstvene organizacije i odnosi se na prilagođavanje kalorijskog unosa, smanjenje unosa masti, šećera, soli i alkohola kao i povećanje količine unosa voća i povrća. Zapravo, „pravilna ishrana“ kao takva univerzalno ne postoji, ali postoje utemeljeni principi zdrave ishrane, koje je SZO ustanovila na osnovu kliničkih studija. Na primer, dokazano je da uključivanje voća i povrća u svakodnevnu ishranu poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova, kao i to da umeren unos soli smanjuje rizik od moždanog udara i/ili visokog krvnog pritiska.
U praksi, zdrava ishrana jeste skup pravila koji svako može da prilagodi svom načinu ishrane. Promene u načinu ishrane (da ne kažemo „dijeti“ pošto su ovi izrazi u izvornom načinu sinonimi) preporučuju se između ostalog, osobama koji planiraju da svoju telesnu težinu vrate u zdrave okvire, onima koji se aktivno bave sportom, kao i osobama sa hroničnim oboljenjima (u slučaju određenih bolesti, najbolje je obratiti se specijalisti koji vam može pomoći da izaberete odgovarajuću ishranu).
Opšteprihvaćena pravila zdrave ishrane sa sobom u povlače određena ograničenja: treba da brojite kalorije, pažljivo planirate jelovnik i striktno ograničite unos alkohola.
ŠTA ZNAČI TERMIN „SVESNA ISHRANA“?
Koncept „svesnosti“ ili „osvešćivanja“ došao je do nas iz budizma i u praksi znači fokusiranje na sadašnji trenutak. Shodno tome, svesna ishrana nema mnogo veze sa brojanjem kalorija niti ograničavajućim dijetama. Cilj svesne ishrane nije gubitak kilograma, iako je velika verovatnoća da oni koji slede ovaj princip mogu da smršaju, već da izgrade zdrav odnos sa svojim telom i sa hranom.
