Davno smo shvatili da ne postoji jedna čudotvorna namirnica, jedna magična pilula koja će nas zaštiti od svega i da put do dobrog zdravlja – kao i do svega drugog dobrog u životu – nema prečice i, ne, on ne podrazumeva isključivost i dramu. Postoje mnogi načini da se čovek bolje oseća i da se prema sebi ponaša odgovorno, a ishrana i nega sopstvenog imunog sistema je samo jedan od njih. Ovo su mali koraci koji će vam u tome pomoći: namirnice koje imaju sposobnost da povećaju našu spremnost da se izborimo sa sezonom gripa, ne samo onog jednog virusa o kom stalno pričamo.
Možda je nepotrebno posebno isticati ali ćemo to ipak uraditi: ukoliko želimo da naš odbrambeni sistem optimalno funkcioniše potrebno je hraniti se uravnoteženo i zdravo, odnosno smanjiti unos pržene i prerađene hrane i ne prejedati se. Ovo ne znači da ne smete da pojedete ništa „nezdravo“, već da ne treba da preterujete sa stvarima za koje se zna da troše naše resurse – možda će nam trebati za odbranu i regeneraciju.
ĐUMBIR
Biljka koja je iz ajurvedske medicine i sastojka za (božićne) kolačiće prešla u našu podsvest kao booster imuniteta i to sa dobrim razlogom. Naime, đumbir sadrži fenole (jedan od njih je i gingerol po kom je dobio englesko ime) koji imaju antioksiansno i protivupalno dejstvo. Pored toga efikasan je protiv mučnine, a moguće je da pomaže i protiv mnogih hroničnih bolesti i stanja poput povišenog holesterola i šećera, problema sa varenjem, osteoartritisa. On doprinosi opštem zdravlju organizma i samim tim ga čini spremnijim za borbu sa dodatnim infekcijama. Definitivno vredan dodavanja na sledeću listu namirnica.
KURKUMA
Ovaj tradicionalni indijski začin izgleda prelepo i odličnog je ukusa – što je dovoljno da nam se popravi raspoloženje – ali kurkumin, glavi sastojak kurkume, ima i solidno intiinfamatorno dejstvo što znači da može biti od koristi u borbi protiv prehlada, virusa i infekcija. Pored toga, on ima i antibakterijska svojstva, a mnogi nutricionisti tvrde i da ubrzava metabolizam. Možete ga dodavati u jela ili tople napitke poput čaja i ne preterujte sa dozom (u studijama se obično koristi od 500 do 2000 mg po danu, ne više).
Izbegavajte kurkumu ukoliko imate zdravstvene probleme u vidu kamena u žuči ili opstrukcije žučnih kanala, kao i u slučaju da imate problema sa zgrušavanjem krvi pošto postoje navodi da ga kurkumin usporava.
MAČA
Ovaj „zeleni čaj na steroidima“ postao je omiljeni dodatak ishrani zahvaljujući visokom sadržaju antioksidanasa, vitamina i minerala. Studije su pokazale da osim toga što potpomaže varenje, mača ima i povoljno dejstvo na naš odbrambeni sistem i to zahvaljujući posebno jednom antioksidansu po imenu epigalokatehin galat koji utiče na proizvodnju T-ćelije koje se aktiviraju kao odbrana od virusa i tumora. Osim u formi čaja ili dodatka pićima, dodajte ovaj prah i hrani poput čia pudinga ali ne preterujte sa količinom, mača sadrži kofein.
PAPRIKA babura
Da, dobro ste pročitali. Iako ceo svet veruje da najviše vitamina C sadrže citrusi (protiv kojih nemamo apsolutno ništa, naprotiv), paprika i to posebno babura, sadrži znatno više doze ovog borca protiv upala. Slatke babure sadrže oko 250 mg vitamina C na 100 g, dok limun i mandarina imaju svega 40 i 38 mg na 100g. Od citrusa se bolje kotiraju i crne ribizle sa 200 mg i brokoli sa 136 mg. Vitamin C je jedan od prvih suplemenata koje ćete dobiti ukoliko dobijete virus ili prehladu što govori o njegovoj ulozi u odbrambenom sistemu, unosite ga i hranom.
FERMENTIRANO POVRĆE
Kiseli kupus i sve vrste turšije su jedan od najboljih izvora probiotika i prebiotika (dijetetskih vlakana) čija uloga u zdravom mikrobiomu creva je od velike važnosti. Pored toga, ovakva hrana sadrži velike količine vitamina C i minerala pa je njihovo dodavanje u svakodnevnu ishranu put do boljeg zdravlja kako organa za varenje, tako i imunog sistema. Ipak, treba biti oprezan sa turšijom i ukišeljenom hranom u prodavincama zato što često sadrži konzervanse i veliku količinu soli koja sprečava razmnožavanje korisnih organizama i sprečava apsorpciju minerala – najbolje je praviti domaću turšiju i kiseli kupus ili ih kupiti kod nekog ko je pouzdan izvor.
ORAŠASTI PLODOVI i semenke
Orašasti plodovi su bogati omega-3, 6 i 9 masnim kiselinama ali i cinkom za koji je dokazano da ima pozitivno dejstvo na naš odbrambeni sistem. Sadrže ga u visokim dozama i semenke poput bundevinog i čia semena, čak 7 do 8 mg na 100 g (dnevna prepručena doza je 10-11 mg). Cink se u većoj količini još može naći i u tamnom zelenišu, heljdi i ovsu.
