Da li su probiotici neophodan dodatak svakodnevnoj ishrani ili samo farmako-trend?
Jedna od novih omiljenih čarobnih reči industrije suplemenata: probiotik. Neki proizvođači im čak više ne daju ni ime, već ih jednostavno zovu “probiotik” (što je isto kao kad bi se neki sok jednostavno zvao “sok”, bez ikakve dodatne informacije, ali dobro). Radi se o suplementima koji sadrže žive mikroorganizme, uglavnom bakterije, i korisni su za zdravlje u odgovarajućim dozama. Reklamiraju se svuda. Dostupni su nam u obliku kapsula, praškova, hrane i pića i danas su ozbiljna industrija – koja u Americi po poslednjim istraživanjima ostvaruje profit od 40 milijardi dolara godišnje. Njeni zagovornici tvrde da je svakodnevno uzimanje suplemenata probiotika preduslov za zdrav mikrobiom creva koji, sa svoje strane, utiče na naš imunitet, metabolizam i raspoloženje, i, da – težinu. Kada se stvari predstave na ovaj način, svakodnevno uzimanje probiotika izgleda kao najnormalnija i korisna stvar ali, zaustavite se pre nego se latite novčanika: lekari smatraju da zdravim ljudima, u normalnim uslovima, oni ne prave značajnu (ako ikakvu) razliku.
Da li su probiotici korisni?
Da, u određenim uslovima. Obavezni su ako uzimate terapiju antibioticima, na primer. Antibiotici prave haos u mikrobiomu pošto uništavaju sve bakterije u organizmu i apsolutno ne prave razliku između patogenih i “dobrih”, a desetkovanje korisnih bakterija znači bujanje drugih patogenih organizama kakvi su, na primer, gljivice. Suplementi probiotika preporučuju se i u terapiji sindroma iritabilnog creva, ulceroznog kolitisa (vrste inflamatorne bolesti creva) i raznih vrsta dijareja. Treba imati na umu da probiotici, iako se koriste kao sastavni deo terapije nekih oboljenja, sami za sebe nisu registrovani kao lekovi za te iste bolesti i nisu ispitani kao takvi. Oni pomažu ali nisu čudotvorni lek.
Problemi sa probioticima
Postoje studije koje dokazuju da generalno zdravim osobama uzimanje probiotika ne pravi nikakvu razliku. Ukoliko imate problema sa varenjem ili ste poremetili mikrobiom nezdravim načinom života, način da efikasno (i brzo) rešite ovaj problem je promena načina ishrane. Ne postoji čarobna pilula koja poništava loše efekte nezdravog načina života, isto kao što ne postoji ni dijeta na kojoj od ujutro do uveče jedete krofne i postajete mršaviji i zdraviji.
Pored toga, mikrobiom se razlikuje od čoveka do čoveka pa je veliko pitanje koje tačno bakterije vama fale (ako fale), a još jedan velik problem jeste što probiotici ne spadaju u lekove pa je i kontrola njihovog sadržaja slabija nego kada su pravi lekovi u pitanju. Ovo ne znači da mogu da vam nanesu neku štetu, već jednostavno da ne postoji način da sa apsolutnom sigurnošću znate da sadrže dovoljnu količinu dobrih bakterija.
Probiotici u hrani
Nažalost, sam termin “probiotik” se danas koristi i sa i bez pokrića kada je hrana u pitanju. To što je neka namirnica fermentirana ne znači automatski da sadrži žive mikroorganizme. Ipak, jogurt i kefir, kao i fermentirano povrće poput kiselog kupusa i turšije se generalno smatraju dobrim za očuvanje ravnoteže mikrobioma creva.
Zašto ih lekari ne preporučuju zdravim ljudima kao svakodnevne suplemente?
Prvenstveno zato što nije sprovedeno dovoljno istraživanja koja potvrđuju benefite probiotika na zdrav ljudski organizam. Do sada se većina njih koncentrisala samo na kratkoročne efekte, a to nije dovoljno da se donesu definitivni zaključci. Dodatni problem predstavlja činjenica da probiotici sadrže žive mikroorganizme i da njihovi dugoročni propratni efekti takođe nisu do kraja ispitani – teoretski postoji šansa da dugoročno uzimanje probiotika dovede do rezistentnosti na određene antibiotike iako se ovo desilo samo u studijama na životinjama.