Reč “mikrobiom” je u poslednje vreme postala jedna od najuzbudljivijih u beauty i wellness sferama, a mikroorganizmi definitivno nose titulu jednog od najzanimljivijih polja proučavanja čiji potencijal se tek otkriva. Zbog toga smo već pričali smo o razlici između probiotika i prebiotika, kozmetici koja ih sadrži, o tome da li su nam neophodni suplementi u svakodnevnoj ishrani… Svako od nas, čak i naši različiti organi svaki za sebe kao što su koža i sistem za varenje, imaju svoj mikrobiom koji je jedinstven poput otiska prsta. Kombinacija bakterija i drugih mikroorganizama koji ga čine, utiču na mnoge procese u našem telu, a njihov balans sve se više potvrđuje kao jedan od ključnih faktora za njegovo optimalno funkcionisanje i zdravlje. Pred nama je obećanje da, ukoliko naučimo da negujemo i čuvamo taj balans, možemo rešiti mnoge probleme. Nije ni čudo što probiotici trendinguju, zar ne?
Ishrana za (zdrav) mikrobiom
Iako su mnoge uopštene stvari o mikrobiomu već odavno poznate, knjigu sa nazivom “The Microbiome Diet” napisao je Dr. Raphael Kellman, lekar koji vodi svoju wellness kliniku u Njujorku i koji se bavi rešavanjem mnogih zvanično neobjašnjenih zdravstvenih problema pacijenata na holistički način. Njegov stav jeste da određena vrsta ishrane pomaže korisnim mikroorganizmima da se razmnožavaju i napreduju, što za posledicu ima efikasno varenje, bolju apsorpciju hranljivih sastojaka, bolje opšte zdravlje i, naravno, gubitak suvišnih kilograma.
Zbog svoje knjige, Dr. Kellman je postao poznat pod nadimkom Doktor za mikrobiom, a plan ishrane koji nam on predlaže je zapravo veoma jednostavan. Ipak, ovo ne znači da ga je jako lako pratiti, pogotovo na početku, ali to je problem koji se javlja pri svakoj promeni načina ishrane i veoma je individualan. Neke namirnice jesu zabranjene ali, iznenađenje jeste da je kafa dozvoljena, kao i neke vrste alkohola (zbog fermentacije).
Koju hranu izbegavati
Sve vrste prerađene hrane ne dolaze u obzir. U ovoj grupi se po Dr Kellmanu nalaze očekivani rafinisani šećeri ali i sušeno voće, soja, žitarice koje sadrže gluten, mlečni proizvodi, jaja, sve što sadrži kvasac, povrće koje sadrži skrob poput krompira, pasulja čak i kikiriki.
Šta uključiti u ishranu
Većina povrća i voća koje ne sadrži skrob je dozvoljeno, a poseban akcenat se stavlja na fermentiranu hranu poput turšije i kiselih krastavaca, kiselog kupusa i kombuhe. Sočivo i leblebije su jedini legumi koji su dozvoljeni, a od zdravih masti dr Kellman preporučuje kokosovo ulje i gi-puter. Po njemu su najbolji izvori proteina junetina, piletina, riba koja sadrži malu količinu žive, jagnjetina i morski plodovi.
Pored hrane, dr Kellman preporučuje svakodnevno uzimanje suplemenata koji sadrže i probiotike i prebiotike.
I pored restriktivne liste namirnica, ovaj način ishrane ima neočekivane radosti: kao što smo rekli, dozvoljeno je nekoliko šoljica kafe na dan, a smete piti i vino i pivo zbog toga što su obe ove vrste pića fermentirane.
Dodatna pravila
Dr Kellman je protivnik brojanja kalorija i preciznog merenja porcija već zastupa stav da treba jesti kad si gladan, te da telo samo intuitivno zna kada mu je hrana potrebna. Pored toga, savetuje nas da smanjimo količinu stresa sa kojom se nosima na dnevnom nivou.