Ja sam u našoj kući čuvar uspomena. Onaj što skuplja, slaže i pamti. Čak i ono što ne pamtim nađem na slikama ili papirićima po raznim i ćoškovima ormana i fioka. Nešto što slučajno nismo bacili, naizgled nebitno i bezvredno.
U poslednje vreme imam običaj da se nemilosrdno odričem tih nebitnih otpadnih sitnica. Rasteretiti prostor, olakšati čišćenje i pospremanje, pustiti svež vazduh u kuću. Sve su to opravdani razlozi i ja ih se pridržavam koliko god mogu. Nekim danima stvarno s lakoćom punim kontejnere.
Ali sam po prirodi sakupljač i čuvar. Pa čuvam iznova.
Vuče me nešto da se setim momenta lepljenja postera u trenutku dok stružem ostatke desetak godina stare lepljive trake u uglu vrata.
Zgužvane ulaznice za koncert među starim računima puštaju muzičke filmove u mojoj glavi,.. baš onu scenu gde šestogodišnje dete u masi, na očevim ramenima sa osmehom aplaudira.
Tu su i audio kasete koje više nemam gde da odslušam, ali tačno znam šta je na njima. Kad i gde su najviše premotavane.
Suvenir s ekskurzije. Još jedan i još jedan.
Znam da je besmisleno i nemoguće taložiti u prostoru baš sve te divne sitnice iz prošlosti. Ali mi je lepo što imam toliko toga da se sećam. Pa odbijam da baš sve bacim i prepustim zaboravu.
Jedno je sigurno, crteže kojih su puni blokovi za crtanje, sigurno neću baciti. Uveseljavaju me svaki put kad ih vidim više nego što bilo šta drugo može. Na njima je nepregledni svet mašte jednog deteta, neograničen i raskošan u bojama i detaljima. Naročito detaljima.
Na njima su bajkovite dečje sobe gde je svaka šara tepiha i slike na zidu do sitnice objašnjena. Tu su piljarnice sa vagom za merenje, gde se crtica svakog grama jasno vidi a od voća nema samo onog koje ne postoji. Automehaničarska radnja je nalik apoteci koja odiše redom, gde bi svako od nas danas rado odvezao auto na servis. A prodavnica igračaka.., eh prodavnica igračaka..
U nekoj trpezariji porodica je okupljena za stolom na kome je činija za supu. Svi su nasmejani i očešljani.
Travnjak ispred kuće je uredan i prekriven cvećem. Mačka je sklupčana ispod drveta dok pas juri za lopticom koju mu dobacuju. Dvoje ljudi voze bicikle i mašu.
Verujem da je na tim crtežima nacrtano kako svet treba da izgleda i kako svi mi treba da izgledamo.
Koliko samo nismo svesni da smo pod stalnim budnim dečijim očima. Mi mali, nestrpljivi i oholi ljudi.
Laka čokolada
Sastojci:
3-4 kašike kokosovog ulja sobne temperature
3-4 kašike kakaa
1 kašičica meda
Opciono:
6-7 kašika ispečenih pa samlevenih badema ili lešnika (ili mešavina) ili šolja crvenog voća po želji
Postupak:
Umešajte sve sastojke za osnovnu masu. Ako je potrebno malo je ugrejte na vrlo slaboj temperaturi ringle. Dodajte dodatke po izboru pa dobro izmešajte.
Izlijte smesu u kalupe ili jednostavno razmažite preko pek papira.
Ako se opredelite za voće njega je bolje posuti preko već formiranog oblika čokolade.
Ohladite u frižideru ili zamrzivaču 10-20 min da se stegne.
