“Ne možete da nosite farmerke i crne rolke… i da tvrdite da visoka moda postoji.“ čuvena je izjava Pierrea Bergéa za francuski Vogue. Naravno da je data sad već davno. Naravno da smo odavno stigli do farmerki na revijama visoke mode – i to do onih Gauliterovih ne čije nogavice podsećaju na kristalne lustere – već upravo do onih u stilu Bila Gatesa sa crnom rolkom, a gde drugo nego kod Balenciage. Realno, moglo bi se reći da smo napravili i pun krug ako (po ko zna koji put) pomenemo Bottega kožne „farmerke“ koje je na poslednjoj reviji nosila Kate Moss i koje bi zaista po majstorstvu izrade mogle da se neki način nazovu visokom modom iako su konfekcija. No, digresiram.
Visoka moda, onako kako je većina sveta i mali Perica zamišljaju, odavno je mrtva. Njeni se „repovi“ decenijama trude da prežive i grcaju u relativnom besmislu, na stranu sve glamurozne revije i crveni tepisi, pa i lepota. Kada sam poslednji put pisala na ovu temu mislim isto što i sad, a to je da visokoj modi – kako ne bi bila bespredmetna – treba da se desi e-volucija, kako bi možda mogla da doprinese modnoj re-voluciji. Nešto se svakako dešava, a da li je to pravac kome sam se nadala… Evo, ne znam. Taj pravac svakako jeste skladu sa vremenom, a vreme baš i ne miriše na dobro (čast izuzecima).
Ono što svakako jeste novo, a nije se desilo ne znam ni sama koliko decenija, jeste upravo činjenica da je visoka moda ponovo makar nekim svojim delićem deo zeitgeista. Mi živimo u eri masovne (ne)kulture i slepila kod očiju, razne bogove odavno su zamenili neki novi iz panteona zabave za široke narodne mase i upravo tu se desio zaokret: visoka moda nije krenula u kvalitativnu promenu dostojnu teoretskog predvodnika već postaje zabava miliona.
Logično. Nimalo iznenađujuće. Baš kao ni Klimt i Monet magneti za frižider i kalendari. Da se razumemo, ni Klimt ni Monet nisu zbog njih ništa manje genijalni sami za sebe ali se do njih samih nekako sve ređe i ređe stiže, ugušili ih magneti, ko još danas ima vremena da kopa kroz njih?
I tako smo stigli do famozne „Balenciaga renesanse“ (pre još famoznijeg skandala sa decom, harnesima i medvedićima). Cristóbal Balenciaga zatvorio je svoj atelje 1968. zato što „više nije imao koga da oblači“, brend ga je pre dve godine ponovo otvorio i obukao Kim K. Nemam ništa protiv. Samo se bavim zaokretom. Taj zaokret ogleda se u tome da se visoka moda dodvorava masi. Naravno da je masa neće nikada nositi pošto nikada nije ni bila ciljna grupa. Visoka moda je, dosadila sam već sama sebi, način života, kompletna garderoba. Nekada je tu garderobu pratilo masovno tržište, sada ona pokušava da preživi prateći njega.
