Pre nekoliko dana, odjeknula je vest da će Francuska vlada tražiti zabranu uništavanja neprodate robe. „Previše kompanija smatra da je prihvatljivo da baci ili uništi cipele i odeću koja nije prodata.“ izjavio je zamenik francuskog ministra za ekologiju Brune Poirson na samitu o modi i ekologiji u Kopenhagenu i dodao „To tako više ne može. Činjenica do smo tako radili do sad, ne znači da treba da nastavimo. Čak i ako trenutno nemamo rešenja za sve, hajde da se obavežemo.“
Predsednik Macron posebno je tražio od vodećeg čoveka grupe Kering, Francois-Hanri Pinaulta, da povede industriju na put promena, pozivajući se na njegovu skorašnju izjavu na istom forumu: „Svi veliki igrači se ovim problemom bave ponaosob. Problem je u tome što kad radimo odvojeno, nemamo efekat koji bi trebalo da imamo.“
Kako raste globalno interesovanje za ekologiju i uticaj koji modna industrija ima na očuvanje životne sredine, mnogi brendovi su zabranili upotrebu određenih materijala kao što su prirodno krzno ili koža, ali ako ste mislili da se glavni problem sirovina koje se koriste u modi nehuman tretman životinja, varate se.
Modna industrija je veći zagađivač životne sredine od avio kompanija. Ispred nje se, po količini zagađenja, nalazi samo naftna industrija. Po nekim procenama proizvodnja odeće i aksesoara stvara 1.2 milijarde izduvnih gasova godišnje (a vi računajte koliko je to nula i koliko doprinosi efektu staklene bašte). Pored toga, oko pola miliona tona plastičnih vlakana iz odeće završi u okeanima svake godine, što je 16 puta više od količine plastičnog otpada koji proizvede kozmetička industrija. Razlog ovome je što se tekstilna industrija u velikoj meri oslanja na neobnovljive prirodne resurse, u koje se uključuju i ulja za proizvodnju sintetičkih vlakana, đubriva za gajenje pamuka, hemikalije za boje i bojenje, lista kao da nema kraja.
Uništavanje neprodate robe, pogotovo njeno paljenje, je zaista krupna stavka sa ove liste, a mnogi od nas ga nismo bili ni svesni do eko-skandala sa britanskim brendom Burberry iz 2017. godine, kada je u javnost izašao podatak da je kuća u toku samo jedne godine uništila robu u vrednosti od skoro 37 miliona dolara. Posle javne prozivke, brend je promenio svoj pristup.
Ovo je problem je koji se tiče posebno luksuznih modnih kuća. High street i jeftiniji brendovi imaju rasprodaje dok se rafovi i skladišta ne isprazne, ali prestižni brendovi svoju robu pale ili zakopavaju u ogromne jame pre nego da naštete svom imidžu time što će spustiti cene.
Pronalaženje alternativnih načina da se otarase komada čija je cena viša od hiljadu evra, neće biti lak zadatak što zbog činjenice da se, zbog složenosti materijala koji se za njih koriste, većina ovih komada ne može reciklirati što zbog preispitivanja gorepomenute ekskluzivnosti modnih kuća. Da li su zaista toliko poželjni kada količina neprodatih komada predstavlja ekološki problem? To je pitanje na koje svako sam sebi treba da da odgovor.
