Od trenutka kada se vratio na modnu scenu ne prestaju napadi na njega. Mnogo ih je više nego pohvala, ali valjda je to deo njegovog uspeha. Gde god Hedi Slimane dođe, on preuzima stvari i bez ikakvog obzira ih čini svojima. Nešto što retko viđate danas u modi. Ili bilo gde drugde, da budem potpuno iskren. A čak i da ništa drugo kod njega ne zaslužuje aplauz, zaslužuje ga ta sigurnost u sebe koju poseduje i istrajnost u nameri da stvari radi isključivo na svoj način.
Kada je preuzeo kreativno vođstvo nad Celine, ljudi su očekivali sa nestrpljenjem revoluciju i šta će doneti. Ono što se odigralo pre godinu dana na tom debiju, bila je tipična Slimane prezentacija. Nastavak onoga što je radio za Saint Laurent. Gde je isto učinio ono što sada radi u Celineu: preokreće sve naopačke. Bez ikakvog obzira na prethodnike ili arhive kuće. A šta u tome ima loše ili pogrešno? To je njegov način, i zašto bi bio išta pogrešniji od načina nekog drugog dizajnera čije ime možda i ne znamo ali savršeno prati estetiku i istoriju brenda za koji radi. Nakon što je Hedi na svojoj prvoj Celine reviji predstavio haljinice, metalik, kožu i 80-te na kub, u sledećoj kolekciji se okrenuo 70-im i kulotama, maramama, boho stilu. Sve to je ponovio i pre neko veče kada se odigrala revija za proleće/leto 2020. Čini se (za sada, kod njega nikada nismo sigurni) da je Hedi odabrao pravac i imidž u kojem želi da se Celine kreće. Međutim, ono što je odjednom podelilo modnu kritiku i insajdere, u nedostatku većih Hedi skandala, bio je džins. Pa da počnemo….
U sklopu gorepomenute revije manekenke su počele da izlaze na pistu u farmerkama, suknjama od džinsa, po kojoj haljini, pa opet farmerkama, pa opet farmerkama sa belim patikama…. Ovolika količina džinsa potakla je ljude da prokomentarišu da se radi o Diesel ili Replay reviji. Ne, nisu bili (toliko) zli, samo su pokušali da skrenu pažnju da Hedi nije uradio nikakvu dizajnersku intervenciju na svojim komadima od džinsa kao toliko dizajera pre njega, već je jednostavno obukao manekenke u farmerke koji možete naći i u Levi’s radnji, samo ćete ga platiti 10 puta manje. I tu je izgleda nastala najveća diskusija.
Gde god Hedi Slimane dođe, preuzima stvari i bez ikakvog obzira ih čini svojima. Ono što retko viđate danas u modi
Nije prvi put u fokusu rasprava da li neki modni komad treba da košta koliko košta. Setite se Vetements majica i dukseva od 800 evra. Prodavali su se kao ludi. Setite se Balenciaga plave „Ikea“ torbe koja je koštala 2000 evra. Yeezy iscepani duks za 1100 evra. I lista se nastavlja, samo ne znamo koliko imate vremena. Sada je došao red na Celine farmerke. Od 63 izlaza, 24 su bila modeli u farmerkama. I to casual farmerkama, ako smem da primetim. Većina su bile boot-cut, neke upasane u duboke čizme, neke uparene sa bundom, neke sa blejzerima. I izgledale su cool. I sve smo ih videli toliko puta do sada.
Neko je primetio da je Hedi napravio kolekciju koja reflektuje način na koji se devojke oblače danas. Ali, da li je to baš tako? (Iako možda tako izgleda). Ljudi se oblače u svoje farmerke i svoje Converse patike i onda (ako imaju para) dodaju neku super torbu ili kaput preko toga. Jer to je definicija modernog oblačenja: miks stvari, jeftinijih i dizajniranih, slobode da nosimo i jedno i drugo, razbijanje pravila da mora da se nosi jedan dizajner od glave do pete. Nije poenta da nosimo dizajnerske „lažne“ vintage farmerice ili „lažne“ dizajnirane Starke. Možda i jeste poenta ali onda dopustite da vas stavim u koš koje se zove fashion victims. To je možda i stanje današnjeg društva i mode: nalazimo se u momentu kada gomila koja je sačinjena od društvenih mreža i influensera koji diktiraju dizajn, a ne obrnuto. I u toj situaciji kada nemate ništa novo po pitanju dizajna, ljudi će kupovati ponovo ono što već imaju. A Hedi je veoma mudar u svom marketinškom pristupu tako da, ako je izabrao ovaj pristup, onda ok. Iako, da li biste se zaustavili na ovom džinsu dok skrolujete ili bi vam pogled i pažnju privukao neki drugi, zanimljiviji dizajn?
I tu dolazimo do prvog zaključka: Hedi Slimane je napravio farmerke. Kojima nije dodao ništa. I prodavaće ih za velike pare. U vreme kada se svi kunu u to da je autentičnost najveća i najpoželjnija vrlina, u ovom džinsu nema ni A od autentičnosti. Ranije, u vreme kada je Celine imao akcenat, želeli ste da budete Celine devojka i to tako što ste kupovali njihove stvari. Sada imate obične stvari i dizajnera koji prodaje viziju brenda, a vi tu viziju ne morate da kupite jer te stvari realno već imate kod kuće. Zanimljivo, zar ne?
Sa druge strane, od Hedija se ne očekuje da učini čudo ili revolucionarne pomake sa dizajnom. I zašto bi? On nije konceptualni ili avangardni umetnik, niti je tome ikada težio. I Hedi nikada nije (niti će) pokušavao da kopira ili da imitira nečiju estetiku ili dizajn. Stoga njegova bukvalana interpretacija vintage džinsa jeste u skladu sa njegovom filozofijom koju od prvog dana uspešno sprovodi u delo: brending. On je mag razumevanja moderne kulture, poznatih, društvenih mreža, savremene klime u kojoj živimo. I iako bismo možda voleli više različitosti i više dizajna i više inovacija i više iznenađenja možda je vreme da priznamo da ovakva vrsta neintervencije na basic komadima jeste poštenija. Zašto bi njegov „metod“ bio lošiji ili nepošteniji od drugih koji prerađuju klasike?
Da li je dizajner u današnjoj luksuznoj industriji dužan da nam donosi nove i uzbudljive stvari? Ili je dovoljno super upakovati basic stvari i marketinški ih hajpovati?
Da li je dizajner u današnjoj luksuznoj industriji dužan da nam donosi nove i uzbudljive stvari? Ili je dovoljno super upakovati basic stvari i marketinški ih hajpovati? Na sve ovo o čemu sam pričao nemam odgovor. Ali sam bar postavio pitanja na koja ćete sami moći da kažete šta mislite.
