Od pisaca se često očekuje da odgovore na „velika pitanja”. Ne samo u kontekstu svojih dela već i u svakodnevnim razgovorima. Oduvek sam cenila autore koji umeju da sažmu složene misli u jednostavnu, jasnu i preciznu rečenicu ‒ koji govore mnogo a da pritom ne troše reči.
Razmišljajući o tome kako se zaista saznaje nešto novo o piscu, shvatila sam da je najefikasnije postaviti pitanja jednostavna i iskrena. Ljudska. Gotovo dečja, ali otvorena za slojeve značenja. Tako je nastao koncept ovog formata.
Imena učesnika nametnula su se prirodno. Nađa Petrović, Hana Piščević, Radmila Petrović, Filip Grujić i Miloš Perišić, autori koje pratim i poštujem, ali i koji su već dobro poznati književnoj sceni i čitaocima. Ipak, da li znate, na primer, koju knjigu nikada nisu završili do kraja ili sa kojim piscima bi voleli da provedu veče? To su pitanja na koja, koliko ja znam, nikada nisu davali odgovore.
U toj naizgled dečjoj jednostavnosti, sa pitanjima koja podsećaju na leksikonske unose, otvara se prostor za otkrivanje složenih nijansi njihovih ličnosti i misli. Kako je ovo osmo izdanje našeg printa, pitanja smo simbolično zaokružili na taj broj.
KNJIŽEVNI LEKSIKON: HANA PIŠČEVIĆ
Hana Piščević rođena je 1996. u Beogradu. Završila je digitalne umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije, nakon čega je upisala master iz režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sa sedamnaest godina osvojila je drugo mesto na konkursu „Mladi književni supertalenti”, a njen roman Pogledaj plavi avion objavio je Samizdat B92 2015. godine. Piše kolumne za magazin Nedeljnik i portal Velike priče.
Napisala je i režirala nekoliko kratkih igranih i dokumentarnih filmova, a njen diplomski film Budna deca sanjaju premijerno je prikazan na Evropskom festivalu kratkog filma u Brestu (Francuska). Bavi se art direkcijom, osmišljava, ilustruje i dizajnira za različite brendove.
Veći deo života provela je u sportu „na raznim daskama”, a zajedno sa partnerom vodi studio Pako Nao, u kome nastaju igračke, nameštaj i druge „male pobune protiv dosade”. Uglavnom je okružena decom i životinjama i omiljena parola joj je: „Pu spas za sve nas.”
Kada si strastveno počela da čitaš?
Kad sam prvi put negde otputovala sama. Mislim da je bio letnji kamp.
Prva knjiga koju si zavolela?
Serijal knjiga o Cici.
Poslednja knjiga koju si zavolela?
Moderna porodica Helge Flatland.
Knjiga kojoj se uvek vraćaš?
Lovac u žitu, Freni & Zui i Visoko podignite krovnu gredu, tesari.
Knjiga koju nikada nisi završila?
Školice. Mislim da će tek doći vreme za mene i Kortasara.
U svetu koje knjige bi živela?
Uf, verovatno u nekim dečjim knjigama gde ima mnogo životinja i gde bih umela da pričam nemušti jezik.
Tri autora sa kojima bi večerala?
Selindžer, Hese, Elizabet Straut.
Najbolja otvarajuća rečenica?
„Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam proživeti ono što je samo od sebe htelo da izbija iz mene. Zašto je to bilo toliko teško?” (Hese, Demijan)
Fotografije: Potret – Vedrana Vukojević, Korica knjige – izdavačka kuća BOOKA (promo)