Šta će biti cool (raditi, slušati, čitati) ovog leta?

Sasvim očigledno pomama za 2000-im je došla i ne namerava da ode u neko skorije vreme. Ne jenjava i po svemu sudeći ni neće do daljnjeg, i ne samo što su moda i beauty prepuni uticaja iz ovog perioda, nego što dnevne vesti ispunjavaju priče i novootkriveni skandali tadašnjih zvezda kao što su Britney Spears, Paris Hilton, Lindsey Lohan koja se bacila u svet NFT umetnosti. 2000-te doživljavaju svoj revival i mnoge figure koje su neko vreme bile zaboravljene ili se barem tako činili, se opet nalaze u centru pažnje. Istovremeno, na leto nas očekuje i dosta rimejkova poznatih naslova 2000-ih i čini se da će period pred nama biti idealno vreme za obnavljanje gradiva iz lekcije 2000., ali i pretresanje ormara u potrazi za šnalicama, i kompletima koje opet možemo da nosimo.

Lorde, Warsan Shire, i Michaela Coel imaju nešto zajedničko, a to je da su sve tri ograničile provođenje vremena na društvenim mrežama i uopšte svoje online prisustvo u cilju boljeg fokusiranja na projekte, ali i izbegavanja konstantnog osećanja nadgledanja od strane fanova i kritičara. Ko je šta uradio i zašto je to pogrešno je tema broj jedan društvenih mreža, i ume da postane izuzetno naporno kada si poznata ličnost kojoj se gleda i meri svaki korak. Zato zdrav balans, i primer od kog svi možemo da učimo. Da uvežbamo kako da vreme koristimo najproduktivnije i najprijatnije moguće, a to sigurno ne znači besomučno skrolovanje kroz tuđe fidove. Da kakofoniju mreža zamenimom mirom i fokusom na ono što radimo. Uostalom, mora biti da jeste izuzetno dobra taktika ići što češće offline, jer nije slučajnost da su ove tri žene koje praktikuju „nedostupna“ sistem istinski genijalne u onome što rade.

Nije Lana del Rey jedina koja ume tugovanje da učini privlačnim i kul. Zapravo, u poslednje vreme se pojavila čitava jedna nova scena u koju spadaju imena poput Jensen McRae, Olivia Rodrigo, i Phoebe Bridgers koja su vratila baladama dostojanstvo koje su imale i ponovo ih uspostavile kao kul tip pesama. One nisu zainteresovane za besmislene reči, ali baš ni za preterivanje i patetisane već pronalaze sasvim kul dozu emotivnosti i sentimentalnosti. Postoji nešto sirovo u njihovom zvuku i podsećaju na drugu generaciju kantautorki poput Jenny Lewis, Fiona Apple, i Michelle Branch koje su išle ovim putem. Kul sentimentalnost, je melodija u kojoj se njišemo ovog leta.

Od kako nam je prošle godine mnogo toga bilo uksraćeno ove godine želimo sve! I zato raditi mnogo stvari, biti mnogo toga i biti ponosan na to, truditi se, ne plašiti se onog “malo si previše…” komentara. Biti previše, i na previše strana, pojačati sve na maksimum, razigrati i enterijere i ormare, eksprimentisati isprobavati. Prošle godine smo shvatili kako je sve veoma nestabilno i prolazno tako da ove godine: svega! I to u dinamici koju želimo, bez pravila, i sputavanja! Maksimalizam na svim planovima zvuči kao sasvim logičan odgovor na sputavanja 2020. 

Prošla godina je bila katastrofa u pogledu javnih događanja ali ove godine se situacija ozbiljno popravlja, a art svet to proslavlja uz velike retrospektivne izložbe. I to umetnica! Ako je Linda Nochlin ’71 zapitala „Why Have There Been No Great Women Artists?” možemo reći da je ova godina cela u znaku velikih umetnica. Sophie Taeuber-Arp, poznata po geometrijskoj apstrakciji, povezanošću sa dadaističkim pokretom i saradnjama sa mužem Hansom Arpom, dobija svoju retrospektivu „Sophie Taeuber-Arp: Living Abstraction“ koja je već postavljena u Kunstmuseumu u Bazelu pa odatle ide u London pa u Njujork. U muzeju Thyssen-Bornemisza u Madridu je pre nekoliko dana otvorena retrospektivna izložba radova Georgiae O’Keeffe koja zatim ide u Centre Pompidou u Parizu pa sledeće godine u Bazel. Izložba „Yayoi Kusama: A Retrospective“ otvorena je u Gropius Bau u Berlinu nakon čega ide u Tel Aviv i predstavlja retrospektivu osam najvažnijih Kusaminih izložbi koje su se otvorile između 1952. i 1983. a sada će biti rekreirane. Koju god od izložbi da uspete da uhvatite i u kom god gradu, obećavamo biće genijalno.

I to veoma specifičnim nišama. Meme profili kao što su on_a_downward_spiral ili freeze_magazine predstavljaju sve specifične fore, haotične kombinacije i preseke, i profiltrirani internet u svom najboljem obliku. Meme može da postane bilo ko ili bilo šta od Fione Apple i Kate Bush preko Lizzo do naslova tekstova o temama iz popularne kulture. Niko nije siguran da neće postati dobra internet fora, a ovi posebno kurirani profili će ostati favoriti i ove godine i svakome dati ono što traži. Dobru dozu zabave, u oblasti koju lično najviše razume. 

Tafting/taftovanje (da to su oni mekani tepisi koje viđate svuda), vez, pisanje poezije, video eseji, blogovi, pravljenje zineova, livestreaming, webcam fotografija, i sve ostalo što vam padne na pamet. Sve to je bilo popularno i pre a ove godine će biti još više jer nam je svima potreban neki oblik ispoljavanja onoga što osećamo. Komunikacija emocija i misli i ideja kroz stvaranje. 

Bestseler New York Timesa, čiji prevod u Bookinom izdavaštvu dolazi na leto i koje će zasigurno biti jedna od the knjiga na svim listama. “The Vanishing Half” donosi priču o dve identične bliznakinje Vignes koje su iste zapravo samo na prvi pogled. Nakon što su odrasle u malom južnjačkom gradu i pobegle od kuće sa 16 godina, njihovi životi su krenuli u sasvim drugom smeru: njihove porodice, zajednice u kojima žive, njihovi rasni identiteti. Jedna sestra živi sa ćerkom u crnačkoj zajednici u istom gradu iz kog je nekada pokušala da pobegne. Druga je “prešla” u belačku zajednicu, udala se za belca, i vodi sasvim drugačiji život a knjiga prati ne samo kako su njihovi životi povezani, već razvoj porodice i generaciju za generacijom od 50-ih do 90-ih i od Juga do Kalifornije. Maestralno delo koje jedva čekamo!

Iako možda još uvek ne znamo šta je „novo normalno“ znamo da je ono staro normalno bilo sve samo ne ta reč i da su se tokom prošle godine dogodile velike i važne promene. Ono što nam sada ostaje kao zadatak je da se pronađu novi sistemi održivosti, zaštite, saradnje, da više razmišljamo, i osmislimo kako ćemo raditi bolje, kako izgleda savremeno radno okruženje izmenjeno radom od kuće, šta je produktivnost. Kolektivna svest se promenila     i vreme je da to primenimo i u praksi.