Ako smo svi srećni i živimo savršene živote, zašto smo onda prestali da se smejemo na fotografijama? Tako se valjda živi tamo – sa one strane istine, u onlajn prostoru, u kući Instagrama – besprekorno i bez problema. Od lansiranja platforme 2010. godine i inicijalnih foto spomenara, preko kačenja svakog obroka u danu, inspirativnih citata, kliše travel fotki, throwbackovanja i koječega, negde u putu, iskreni široki osmeh Julie Roberts zamenio je resting bitch face Kim Kardashian.
Dakle, njegov uticaj na apsolutno svaki aspekt naših života davno je začeo svoj put i eksponencijalno rastao, a o tome koliko su društvene mreže poremetile naš moralni kompas svedočimo svakodnevno. Danas, kupujemo kozmetiku koju preporučuju TikTokeri, putujemo na it mesta, a svoj izgled definišemo prema slici nekakvih idealnih žena sa interneta. Te žene se na fotografijama retko smeju, jer odustvo osmeha i podignute obrve simbolizuju glamur i nepristupačnost. Smejati se je biti kao otvorena knjiga, a važno je ispasti misteriozan, pozivati svoje pratioce na tumačenje oštrog pogleda, beiziražajnog lica, facijalne ekspresije između flerta, ozbiljnosti i glume. Uostalom, šta bi uopšte značio taj osmeh ako je i on izveštačen i odglumljen? Istina je i da postoji nebrojeno kategorija Instagrama, odnosno profila njegovih korisnika. Od onih koji od njega doslovno prave kolaž uspomena, preko onih koji ga koriste pasivno, do kontent kreatora i influensera, a između svih njih još 200 kategorija i podkategorija. Opšte je poznato da u cilju prodaje određenog proizvoda, influenserke moraju da podešavaju svoj sadržaj prilično revnosno i da isto tako modifikuju svoju pojavu na mreži, a mreža kaze da je buntovnički duriti se, i trendi, iznad svega, a trendovima se treba povinovati, po svaku cenu, jer to i njima diže istu. Uostalom, gde si uopšte danas, ako nisi u trendu?
Modelima 90-ih bilo je strogo zabranjivano da odvlače pažnju sa odeće, dakle vojnička ozbiljnost i čuveni smize (primamjiv izraz očiju) Tyre Banks bili su must i ako ćemo realno u velikoj meri ostali (uprkos svim naporima, inovacijama i revolucijama koje od srca pozdravljamo) simbol visoke mode, moći, statusa, nedostižnog i posve vrednijeg. 2006. na veliko platno stiže „Đavo nosi Pradu” i donosi novi-stari narativ: da biste bili kul jednostavno ne može biti fini. Jednačina je prosta. Premda možemo reći da je kult glavnih urednica odnosno era nedodirljivih ikona i sistema pod njihovom kontrolom koji su prilično uspešno funkcionisali (makar spolja) jedan potpuni passée, njegovi tragovi i dalje boje sadašnjost. Samo je danas Instagram u velikoj meri zamenio modnu pistu, a modele neke obične devojke koje sebi najzad mogu da priušte komade sa naslovnica koji su nekada bili misaona imenica. Da bi ih iznele onako kako pravila onlajna nalažu, dakle savršeno, moraju biti kul, a biti kul je emitovati nepristupačnost i nedodirljivost. Ko je još lud da se iskreno smeje?
