Imam dve vesti. Loša je ta da je jedna nadasve lepa i senzacionalna (u najboljem mogućem smislu) vest, da će Halle Bailey glumiti Ariel u novom rimejku trigerovala sve ono što znamo o ljudima ali volimo da ignorišemo. U roku od nekoliko dana osvetlila je toliko predrasuda, i čitav paket problema savremenog društva da je zapravo ispala i prilično dobar društveni eksperiment i pokazatelj realnog stanja u kojem se kao globalna zajednica nalazimo, kao i položaja i pozicije crnačke zajednice u predominantno belom svetu i sasvim očigledne diskriminacije. Dobra je, da možda ipak ima nade za razumnost, i jednakost, jer se producentska ekipa uprkos svim komentarima ni u jednom trenutku nije pokolebala i argumentovano i snažno su ostali pri svom izboru, svidelo se to masi ili ne. Najnovije istraživanje Hollywood Reportera sprovedeno pre dva, tri dana pokazalo je da ispitanici mahom podržavaju ovakav izbor, i raduju se novom filmu.
Vest o tome da je Disney odabrao Halle Bailey, glumicu i muzičarku afro-američkog porekla, za ulogu Ariel, u igranom “The Little Mermaid “ rimejku je bukvalno eksplodirala.
Situacija je takva da je nakon detaljne i obimne potrage za glavnom junakinjom, režiseru Robu Marshallu, postalo kristalno jasno da je Halle prava osoba jer poseduje retku, dragocenu kombinaciju talenta, duha, osećanja, mladosti, nevinosti i suštine plus je fantastičnih glasovnih mogućnosti – sve ključne karakteristike koje su neophodne za osobu koja bi bila nosilac glavne role. Od trenutka kada je to shvatio, za Roba sve postaje krajnje jednostavno jer je pronašao ono što je tražio, međutim sa druge strane, situacija se usložnjava i komplikuje. Vest o tome da je Disney odabrao Halle Bailey, glumicu i muzičarku afro-američkog porekla, za ulogu Ariel, u igranom “The Little Mermaid“ rimejku je bukvalno eksplodirala. Dok je s jedne strane broj onih koji su oduševljeni ovakvim izborom bio očekivano velik, neočekivano velik je bio broj onih drugih koji su se glasno bunili i čak i pokrenuli peticiju i hašteg “#NotMyAriel”. Okej, jeste fer reći da prema bajci Hansa Christiana Andersena, Mala Sirena teško da je bila crnkinja, ali ako uzmemo u obzir da originalni narativ podrazumeva sirenu kojoj na kraju ljubav nije uzvraćena, te se ona baca sa litice, ubija i zauvek postaje morska pena, čini se da je malo prilagođavanja bilo oduvek preko potrebno, a u skladu sa današnjicom ovo poslednje štimovanje je baš na mestu.
Tamo je gde “ne bi trebalo da bude” što se uzročno-posledično mnogima ne dopada, jer remeti davno ustanovljen sistem i hijerarhiju.
Naravno, bilo je raznih pratećih objašnjenja zašto se bune oni koji se bune: danska je priča Dankinje su belkinje, Halle ne liči ni malo na Ariel iz crtanog filma (ne liči, ali ni Ariel iz crtanog filma ne liči na Ariel iz priče, već na Alyssu Milano prema kojoj je urađena, a crvena kosa je bila special touch tadašnjih autora), ovo je diskriminacija ginger devojaka, i tome slično, ali je suštinski razlog zapravo bolno jednostavan i nažalost poznat iz raznih ranijih scenarija. Halle je odabrana za ulogu koja tradicionalno pripada beloj ženi, a dobar deo belačke zajednice ima problem sa tim, što je da se razumemo, prilično slična stvar kao i sa recimo Meghan Markle. Tamo je gde “ne bi trebalo da bude” što se uzročno-posledično mnogima ne dopada, jer remeti davno ustanovljen sistem i hijerarhiju. A iste bi trebalo ne poremetiti, nego rastaviti na najstinije delove pa početi ispočetka: ljudski, razumno, ravnopravno. Suludo je isticati da prošlost ne možemo da promenimo ali možemo da odlučimo kako ćemo da usmeravamo, gradimo i živimo svoju budućnost, a ona u kojoj je Halle Ariel deluje baš dobro.
Problem leži u tome što je Sebastian stroprocentno u pravu kada kaže “the human world is a mess”.
Na sve te komentare, i online bune i ustanke, Disneyju je prekvrcalo, pa je Freeform, u duhu samog filma poslao “otvoreno pismo Jadnim, izgubljenim dušama” koje imaju problem sa ovim izborom. “Danske sirene mogu da budu crne jer Danci kao ljudi takođe mogu da budu crni… a mogu takođe i da imaju *genetski* (!!!) crvenu kosu. I da spoiler alert – vratite se na početak – lik Ariel je fikcija. Tako da, nakon što je sve ovo rečeno i učinjeno, ako još uvek ne možete da se pomirite sa odabirom neverovatne, senzacionalne, veoma talentovane i predivne Halle Bailey, zato što ona “ne izgleda kao ona iz crtanog filma” uh čoveče, onda imam vesti za vas… o vama.”
Možemo da odlučimo kako ćemo da usmeravamo, gradimo i živimo svoju budućnost, a ona u kojoj je Halle Ariel deluje baš dobro.
I istina, lako mi je za Ariel ona jeste fikcija, i da za tri godine bude recimo Latina ne bih imala ni najmanji problem (čak bi me i radovalo, jer kontam da bi „Under the sea“ tek bila prava žurka u latino ritmu) ali problem leži u tome što je Sebastian stroprocentno u pravu kada kaže “the human world is a mess”. Stvarno živimo haos jer se ovo pitanje uopšte i ispostavilo kao problem. Sa rasizmom, nacionalizmom, mačizmom i ostalim gadnim izmima na mnogo različitih stanica, se, budimo iskreni, susrećemo i svi koji nismo iz zemalja prvog reda, globalnog severa i zapada, i znamo šta znači ozbiljna sistemska i strukturna nejednakost. Bilo zbog jezika, religije, boje kože ili boje pasoša. U toj nepravdi afro-amerikanke možda i “prednjače”, i redovno su, i dalje: marginalizovane u obrazovanju, ređe unapređivane, manje plaćene, stereotipizirano predstavljene i tome slično. Na tim problemima se radi ali tek treba i te kako da se radi. Ne kažem da je dati mladoj crnoj glumici vodeću ulogu nove Male Sirene magični štapić i bibidibabidiboo koji će da napravi čudo, ali tvrdim da jeste neophodno za identifikaciju i dodatak samopouzdanju svim onim sadašnjim devojčicama koje su buduće snažne, samosvesne, hrabre devojke i žene i koje treba da rastu sa onim što smo i mi, i već sada shvate da uloge princeze, aka visokog društva, aka dobrog položaja, uspeha, i blagostanja nisu rezervisane samo za belce. A takva spoznaja će biti dobra za sve.
