Kada govorimo o krizi koju je u modnoj industriji izazvala pandemija, kao i sa svakom drugom krizom jasno je da ona najviše pogađa najslabije. Bilo da govorimo o malim nezavisnim brendovima iz Srbije za koje iskreno mislim da je trebalo da ih podržavamo i za vreme samog karantina, pa do radnika u Bangladešu i Los Anđelesu koje Kylie i Kendall nisu ili jesu platile (one su svakako samo jedan primer nažalost ustaljene prakse). Ne zaboravimo da reč “bankrot” ne znači uvek i propast već jednostavno refinansiranje, kao i činjenicu da se neke kompanije, prvenstveno Amazon, zabeležile ozbiljan rast za vreme karantina – što je potpuno i logično. Radi se naravno o dvema krajnostima jednog spektruma i dok se na jednom kraju bore za opstanak, na drugom prosperiraju.
Za napredak je oduvek bilo izuzetno važno da imate brend sa izgrađenim identitetom – koliko će se sad ti identiteti menjati pod uticajem nemira koji vladaju u svetu je takođe pitanje – ali odavno je poznato da je samo jak brend stabilan u periodima nestabilnosti. Po statistici koju je nadavno izbacila agencija WPP and Kantar, a koja svake godine formira listu BrandZ™ Top 100 Most Valuable Global Brands, na vrhu liste se potpuno očekivano nalaze Amazon, Apple, Microsoft, Google i Visa koje sve vreme beleže stalan i stabilan porast vrednosti od 6% za vreme pandemije (istina, 1% manje nego prošle godine). Pre nego što neko kaže kako je to malo, u praksi ovo znači da im je ukupna vrednost gotovo 5 triliona dolara. Trilion je milion biliona. Ja to ne umem da izračunam.
Kada su u pitanju posebno luksuzne modne marke, zajedno sa svojim beauty sekcijama, na vrhu liste se stanje nije mnogo promenilo u odnosu na vreme pre pandemije i prošlu godinu.
Louis Vuitton, Chanel, Hermès i Gucci i dalje su na prva četiri mesta (iako se na globalnoj listi svi nalaze od 19. mesta pa na niže). Iza njih su Rolex, Cartier, Dior, Yves Saint Laurent, Burberry i Prada od kojih nijedan brend nije ušao na listu prvih sto. Ovi brendovi zajedno imaju vrednost od 177 milijardi dolara po proceni kuće WPP and Kantar i da, vrednost im jeste porasla uprkos krizi.
Porast vrednosti luksuznih brendova pripisuje se njihovoj stabilnosti ali i jakom identitetu koji i dalje ima težinu kod kupaca, kao i konstantnoj kupovini njihovih proizvoda od strane Kineza koji danas čine bukvalno trećinu celokupnog tržišta luksuzne robe.
Porast vrednosti luksuznih brendova pripisuje se njihovoj stabilnosti ali i jakom identitetu koji i dalje ima težinu kod kupaca, kao i konstantnoj kupovini njihovih proizvoda od strane Kineza koji danas čine bukvalno trećinu celokupnog tržišta luksuzne robe. Dolce&Gabbana neka stave prst na čelo.
Mladi potrošači i dalje nastavljaju da oblikuju kako izgleda tržište luksuza i, na kraju krajeva kako sam luksuz definišemo. Upravo zabog toga budućnost nekog brenda zavisi i od toga koliko je u stanju da ih pridobije svojom kreatvivnošću. Pogledajte samo šta Abloh radi za Louis Vuitton. LVMH se sa razlogom nalazi na prvom mestu u svojoj kategoriji. Pored Abloha, u toku prošle godine imali su saradnje sa Supremom ali i osnovali Fenty pa je Rihanna postala prva žena ali i prva žena koja nije belkinja na čelu modne kuće ove vrste. Pardon, prve nove modne kuće koju je grupa osnovala u poslednjih nekoliko decenija. A lot of „Firsts“. On brand. Pored toga, grupacija sada ima i veoma dobro oglašavanu diviziju koja se bavi pitanjima održivosti na čijem čelu se nalazi eko-ratnica Stella McCartney. Kristalno je jasno koliko se pravi marketinški potezi isplaćuju i koliko rezoniraju sa mlađom – da ne kažem novom – generacijom kupaca. Nekoj vrsti ekološke inicijative sada su priklonjeni manje-više svi iako još uvek treba da vidimo šta to znači u praksi.
Kristalno je jasno koliko se pravi marketinški potezi isplaćuju i koliko rezoniraju sa mlađom – da ne kažem novom – generacijom kupaca.
Kada su heritage brendovi u pitanju, a svi oni na vrhu to jesu, novi pristup tradiciji je takođe ključna stvar pa se mnogi na ovaj način rebrendiraju (ne mnogo različito od britanske kraljevske porodice). Aura nedodirljivog luksuza bledi, a priča se vrti oko jednostavnosti ma koliko ona ekskluzivna bila u stvarnom životu.
Na kraju, konglomerati kojima većina ovih brendova pripada, samo se šire. Tako je LVMH prošle godine kupio Tiffany & Co. i sebi obezbedio novu trasu po kojoj može da se širi. Monopol se uvek isplati.
Dakle, sve brendove (pa i luksuzne) čija vrednost je u konstantnom porastu proteklih godina, kriza izazvana pandemijom nije zapravo udarila. Čak ni toliko da im ozbiljno opadne profit – iako onih 1% od 5 triliona nije mala stvar.
