Stigle su Rose de Mai cipele – Ana Sekulić nam otkriva šta tek dolazi
Sledeće poglavlje.
Povezano
Rose de Mai je brend koji je brzo postao prepoznatljiv i voljen na regionalnoj modnoj sceni, jasno se izdvojvši kako zbog kvaliteta, tako i zbog dizajna. Rose de Mai torbe lako postaju nezamenjiv deo svakodnevice, baš zato što su pažljivo izrađene i osmišljene tako da se s njima zaista saživimo. Upravo to je bila i osnovna ideja i namera Ane Sekulić, osnivačice brenda koji sada dobija novo poglavlje.
Rose de Mai cipele su prirodan korak ka proširanju asortimana brenda čiji su zaštitni znak kvalitetna koža i vanvremenska estetika, koja je privlačna različitim ženama i može se uklopiti u potpuno različite senzibilitete i stilove odevanja. Baš kao i torbe koje su proslavile brend, elegantne su, senzualne i odišu klasikom – ali ipak su veoma moderne i u duhu savremenog trenutka.
Deo su jesenje kolekcije koja je nazvana PRIVÉ.
Poželeli smo da saznamo nešto više o Rose de Mai cipelama, novim modelima torbi, načinu na koji nastaju – ali i o evoluciji brenda koji je je ostvario ogroman uspeh za kratko vreme.
Ana Sekulić za BURO. govori o svojoj viziji za Rose de Mai evoluciju koja će je tek odvesti uzbudljivim novim pravcima.
Rose de Mai vizija ženstvenosti
Za početak, možete li nam predstaviti viziju iza Rose de Mai PRIVÉ kolekcije za jesen?
Privé je nastao iz želje da ženu ovog puta posmatramo u privatnosti njenog sveta, u trenucima kada ne postoji interakcija sa spoljasnjoscu i kada je akcenat na njenom doživljaju izobilja koje gaji u sebi i u svom prostoru. Simbol tog materijalnog i nematerijalnog izobilja su upravo ovi, ženama dragoceni, kožni predmeti.
Interesantna mi je pomisao o ženi koja se baškari u svojoj samoći, ali „u društvu“ koje je dovodi u dodir sa sopstvenom senzualnošću. Hodanje po kući u stiklama ili popravljanje karmina bez posebnog razloga su za mene rituali koji idu prilog sintagmi „biti bez pardona“, a još skrivenije i dublje značenje bi bilo – umeće voljenja sebe.
Volim da pronalazim dublje značenje u svemu i da komuniciram vizuelno na razlicitim nivoima – shodno doživljaju i percepciji i senzibilitetu posmatraca. Fotografije su senzualne, staticne i pomalo voajerističke.
U osnovi svega je ideja ženstvenosti koja ne postoji zbog tuđeg pogleda.
Ono sto radimo za sebe, sto sebi želimo da priuštimo kako bismo se osećali celovitim u drugim ulogama u koje ulazimo iz dana u dan.
Najveće iznenađenje je lansiranje cipela – možete li nam predstaviti model VENUS Slingback? Kako je nastao i zašto ste se opredelili baš za ovakve cipele?
Cipele su mi dugo bile želja. Htela sam da prvi model bude cipela koja je bezvremenski lepa i odoleva trendu. Tako je nastao Venus Slingback. Forma je vrlo čista: izdužen špic, otvorena peta, tanka potpetica i bez suvišnih detalja.
Želela sam da bude izrazito ženstvena i senzualna. Da može da se nosi uz odelo i farmerke tokom dana, a nekoliko sati kasnije uz večernju haljinu. To je zapravo princip koji često primenjujem i kod torbi – proizvod ne treba da bude vezan za jednu priliku.
Dugo smo razvijali proporcije i radili uzorke dok nisam dobila siluetu koju sam zamišljala. Venus je izrađena u potpunosti od kože, uključujući gazište i đon, i za početak dolazi u crnoj i Taupe nijansi. Ime Venus mi je došlo prirodno jer univerzalno i gotovo arhetipski nosi ideju ženstvenosti, lepote i senzualnosti.
Takođe smo zapazili dva nova modela torbi: Nu Tote i Miette. Možete li ih nam predstaviti?
Nu Tote je velika, meka torba od velura, bez rigidne konstrukcije. Želela sam nešto što ima volumen i prisustvo, ali što izgleda nonšalantno i menja oblik dok se nosi. Sam naziv Nu sugeriše nešto ogoljeno i svedeno – torba nema mnogo elemenata, tekstura materijala i njena forma su ono što je definiše. U odnosu na strukturiraniji Nuage, ona je njegova opuštenija, gotovo „undone“ rođaka. Nu Tote je trenutno i deo nove kolekcije na sajtu.
Miette je sušta suprotnost po dimenziji. Miette je francuska reč i bukvalno znači „mrvica“. Malecka je i nastala je iz vrlo praktične ideje koja mi se dopada – tokom dana je možete držati unutar velike torbe i koristiti kao elegantan kožni neseser za sve sitnice koje inače lutaju po torbi. Ako posle posla idete na večeru, koktel ili neki elegantniji događaj, izvadite je, dodate ručku po izboru i ona postaje mala večernja torbica. Volim proizvode koji imaju više od jednog života, a Miette je upravo to – tokom dana živi unutar vaše torbe, a uveče postaje torba.
Koje Rose de Mai torbe su najtraženije do sada, a na koje ste najponosniji?
Teško mi je da izdvojim jednu, jer su se favoriti menjali kako je brend rastao, ali Nuage je za veoma kratko vreme postao jedan od modela koje žene najsnažnije vezuju za Rose de Mai. Ima dovoljno karakterističnu siluetu da ga prepoznate, a istovremeno je vrlo funkcionalna dnevna torba.
Pre nje su tu bile Arabesque bucket torba koja je verujem popularna među ženama koje ne vole prevelike komade za svaki dan. Ne mogu zaboraviti ni Euphoria, Anais i Anouk Large koji su nas početno i stavile na modni radar i i dalje su izrazito aktuelni modeli.
Možda sam najponosnija na to što ne postoji samo jedan „Rose de Mai tip žene“ ili jedna torba koju svi kupuju.
Od samog početka mi je bilo važno da kolekcija može da prati različite žene i različite trenutke njihovog života. To je, uostalom, deo originalne filozofije brenda.
Kako biste opisali evoluciju brenda od nastajanja do danas – i u kom pravcu želite da se dalje razvijate?
Kada sam pokrenula Rose de Mai, mnogo toga sam učila kroz sam proces. Imala sam vrlo jasnu estetsku intuiciju, ali nisam mogla unapred da znam sve što danas znam o konstrukciji proizvoda, materijalima, proizvodnji, kupcima ili vođenju brenda.
Mislim da se najveća evolucija vidi upravo u tome što danas mnogo jasnije znam šta Rose de Mai jeste, ali možda još važnije – šta nije. Reagovanje na trendove je uvek bilo u drugom planu, prioritet je bio da napravim proizvod koji ima dovoljno dobru ideju i kvalitet da poželite da ga nosite i nekoliko godina kasnije.
Nakon cipela, da li imate u planu dalje proširenje asortimana, možda na odevne komade?
Za sada ne razmišljam o klasičnoj ready-to-wear kolekciji. Mnogo mi je zanimljivija ideja da polako gradimo Rose de Mai svet kroz predmete koji prirodno pripadaju našem senzibilitetu.
Vidim dosta prostora za male kožne proizvode, kaiševe, svilene marame, travel komade i jednu posebnu liniju Rose de Mai Objects – male, lepe predmete koje žena koristi svakodnevno. Ne želim da širimo kategorije samo da bismo imali više proizvoda. Svaki novi predmet mora da ima razlog zašto postoji i da deluje kao da je oduvek mogao da bude Rose de Mai.
Možete li nam približiti proces nastajanja Rose de Mai komada?
Najčešće počinje mnogo pre samog crteža. Nekad od fotografije, materijala, žene koju vidim na ulici ili jednostavno od potrebe koju primetim kod sebe – nešto što bih želela da nosim, a ne nalazim u obliku koji zamišljam.
Posle toga dolaze skice, izbor kože i materijala, proporcije, konstrukcija i uzorci. Tu počinje možda najmanje romantičan, ali meni veoma zanimljiv deo dizajna: korekcije. Tu bez izuzetka blisko sarađujem sa našom majstoricom starih zanata Jelenom Pančić Ilić. Nekad pomeranje jednog detalja za nekoliko milimetara potpuno promeni karakter proizvoda. Uzorak nosim, punim ga stvarima, fotografišem, gledam kako izgleda uz telo i vraćam na doradu dok ne osetim da više nemam potrebu ništa da mu dodam ili oduzmem.
Kod torbi i cipela proces proizvodnje nije isti, ali princip jeste: forma mora da bude lepa, a proizvod mora da funkcioniše u stvarnom životu. To je balans koji mi je najvažniji.
Najzad, koje žene vas inspirišu – ili koja umetnička dela, u bilo kojem medijumu, oblikuju vaš dizajn?
Volim žene koje imaju svoj ukus i ne izgledaju kao da su se obukle prema algoritmu. Zanimljivo mi je kada postoji nešto njeno što ne možete da reprodukujete. Volim žene koje ne podilaze, koje se ne snebivaju, koje dozvoljavaju sebi da budu srećne, koje umeju da daju i uzmu, crte lica koja ne možeš konstruisati kod hirurga, duh koji nadjačava sam izgled. To je za mene neverovatno inspirišuće i uvek zamišljam da se obraćam upravo takvoj ženi.
Fotografija i film verovatno najviše utiču na mene. Često prvo zamišljam scenu, svetlo ili ženu u određenom prostoru, pa tek onda proizvod u tom svetu. Zbog toga su mi kampanje gotovo jednako važne kao sam dizajn – kroz njih proizvod dobija karakter i kontekst.
Privlače me analogna fotografija, enterijeri koji nose trag života, ali i vrlo savremena, svedena moda.
Volim taj sudar nostalgije i nečeg sadašnjeg. Mislim da je negde između ta dva sveta i Rose de Mai.
Fotografije: Ana Sekulić