Anđela Kopanja o postojanju unutar sistema i izmicanju njegovim okvirima
'Moj rad, tvoj odraz'
Povezano
Njena umetnička praksa istražuje odnos čoveka i okruženja u savremenom, ali i postantropocentričnom kontekstu. Kroz instalacije, video, svetlo, zvuk, digitalne medije i slikarstvo bavi se pitanjima percepcije, identiteta i transformacije, istražujući procese mimikrije, adaptacije, cikličnosti i fluidnosti kao načine na koje se pojedinac oblikuje u odnosu na tehnološke, društvene i ekološke promene.
Razmišljanje o sistemu za nju nije vezano samo za digitalne tehnologije, već za mnogo širu mrežu odnosa u kojoj svakodnevno živimo.
Sistemi oblikuju način na koji komuniciramo, opažamo svet i gradimo identitet, ali ih istovremeno i sami menjamo svojim postupcima
Anđela Kopanja
Anđela Kopanja (1998) je vizuelna umetnica i istraživačica iz Srbije. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2021), a master studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2023), gde trenutno pohađa doktorske studije.
Dobitnica je nacionalnih i međunarodnih stipendija, među kojima su stipendija NIO za mlade istraživače i grant Međunarodne letnje akademije likovnih umetnosti u Salcburgu. Do sada je realizovala osam samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama, umetničkim rezidencijama, radionicama i projektima u zemlji i inostranstvu, koji su doprineli razvoju njenog istraživačkog i društveno angažovanog umetničkog pristupa. Trenutno živi i radi u Beogradu.
Trenutno je aktuelna njena izložba „Unutar i izvan matrice”, koja je otvorena u Galeriji Doma omladine Beograda do 17. jula.
Povodom završnice izložbe, u četvrtak 16. jula u 19 časova biće organizovano autorsko vođenje i razgovor sa umetnicom i kustoskinjom.
Izložba je realizovana u saradnji sa istoričarkom umetnosti, kustoskinjom i spisateljicom Minjom Jovičin i kroz svetlosnu instalaciju sa LED matričnim displejima, audio rad i interaktivna instalacija istražuje pitanje kako postojati i delovati unutar sistema, a istovremeno mu izmicati i širiti zadate okvire.
Polazeći od odnosa između pojedinca i različitih sistema, (digitalnih, društvenih, institucionalnih i psiholoških), izložba otkriva mnoga pitanja, a Anđela nam je za BURO. otkrila kako bismo izložbu trebali da razumemo i posmatramo.
Kako izgleda biti unutar, a kako izvan matrice?
Kao i cela izložba, matrica je za mene dvoznačna. Ona u sebi istovremeno nosi opozitna značenja. Biti unutar matrice može biti sigurno i konforno, ali i ograničavajuće, dok izvan matrice može biti oslobađajuće, ali i zastrašujuće. Upravo ta mogućnost stalnog pomeranja između različitih pozicija i perspektiva bila mi je važna tokom rada na izložbi.
Izložba se pre svega bavi antropološkim pitanjima i ima za cilj da otvori prostor za različita tumačenja
Kroz nju se provlače pitanja koja su ujedno i deo interaktivnog rada, kao što su: „ 45. Kako postojati unutar sistema?“ ili „90. Šta bih činio da nema ljudi?“ Verujem da svako od nas na njih odgovara drugačije, u skladu sa sopstvenim iskustvom.
Šta ova izložba poručuje?
Umesto odgovora, izložba otvara mnogobrojna pitanja, a osnovno pitanje od kog je rad nastavio dalje da se razvija je:
Kako postojati i delovati unutar sistema, a istovremeno mu izmicati i širiti njegove okvire?
Verujem da danas više ne možemo jasno da razdvojimo ono što je ljudsko od onoga što je tehnološko, jer se upravo ta dva sistema neprestano prepliću i zajedno oblikuju način na koji mislimo, opažamo i živimo.
Mislim da je u tom prostoru između smešten identitet vremena u kojem živimo. Možda to najbolje ospisuju 28. i 29. Rečenica iz rada, koje glase: „Sve što menja obličje, ne prestaje. Što nestaje, postaje drugo.”
Kako je nastala izložba i kako se i gde odvijao proces rada?
Instalacija „Unutar i izvan matrice“, po kojoj i sama izložba nosi naziv, nastala je prošle godine tokom mog učešća na DMV umetničkoj koloniji u Nišu.
Mislim da je DMV uradio jednu veoma važnu stvar – spojio je umetnost i industriju i omogućio umetnicima da razvijaju radove koji zahtevaju specifičnu tehnologiju i produkciju. Za mene je to bilo dragoceno iskustvo i polazna tačka za razvoj ove izložbe.
Od samog početka znala sam da želim da u proces uključim i kustoskinju Minju Jovičin. Pored toga što se bavi kustoskim radom, Minja piše poeziju, pa nam je bilo zanimljivo da zajedno pomerimo granice između umetničkog i kustoskog procesa.
Kroz razgovore i zajednički brainstorming došle smo do ideje da nastane audio rad i interaktivna instalacija sa 250 rečenica, koje odgovaraju na 250 frejmova prikazanih na LED displejima. Na taj način izložba je postala rezultat dijaloga, a ne rada jedne osobe. Upravo zato mi je postala posebno draga i bliska Minjina rečenica broj 173. „Moj rad je tvoj odraz.“
Praviti ovakve izložbe u Srbiji i dalje je veliki izazov, jer mali broj galerija ima uslove za produkciju i postavku multimedijalnih instalacija koje koriste svetlo i digitalne tehnologije. Uprkos tome, verujem da je važno stvarati umetnost koja odgovara vremenu u kojem živimo i nastavljam da razvijam radove u tom pravcu.
Kako je instalacija interaktivna i zašto je napravljena tako da se stalno menja?
Interaktivna instalacija nastala je iz želje da posetioci ne budu samo posmatrači, već aktivni učesnici izložbe. Minji i meni bilo je važno da svako može da pronađe sopstvenu vezu sa radom, pa smo osmislile umreženi sistem u kojem posetioci biraju jednu rečenicu i jedan stiker i spajaju ih u novu celinu.
Instalacija zato nikada nije potpuno završena. Ona se menja svakim novim izborom, a broj mogućih kombinacija iz dana u dan postaje manji
Ta promenljivost je važan deo koncepta, jer odražava način na koji se i mi neprestano menjamo kroz odnose, iskustva i odluke koje donosimo. Poslednjeg dana izložbe videće se njena konačna forma, koja je nastala zajedničkim delovanjem svih koji su u njoj učestvovali.
Pošto se izložbi bliži kraj u galeriji DOB kako ste zadovoljni (jeste li uspele u svojoj misiji i koji sledeci koraci bi trebalo da se desavaju kako bi izložba ,,zivela”)?
Osećam se veoma ispunjeno. Minja i ja smo dugo pripremale ovu izložbu i zaista smo srećne zbog reakcija publike. Posebno nas raduje što su interesovanje pokazali i međunarodni kustosi i galeristi, pa se nadamo da će izložba nastaviti svoj život i van Srbije. O konkretnim planovima još uvek ne bih govorila, jer su razgovori u toku.
Nakon zatvaranja izložbe, svi zainteresovani imaće priliku da kupe kombinaciju kartice i stikera koja im je bila najbliža
Želele smo da ti segmenti rada nastave da žive i nakon završetka izložbe, ali i da podsete da umetnički i kustoski rad nisu hobi, već profesije koje zahtevaju vreme, znanje i kontinuirano ulaganje. Takođe mislim da je to lep način da izložba nastavi da živi i izvan galerijskog prostora i postane deo nečije svakodnevice.
Koji su tvoji neki budući planovi?
Nedavno mi je odobren predlog doktorske teze pod nazivom Promenljive forme percepcije: mimikrija i adaptacija u savremenim i post-antropocentričnim uslovima, koja predstavlja nastavak istraživanja započetog kroz ovu i nekoliko prethodnih izložbi.
U poslednje vreme posebno me zanima post-antropocentrična perspektiva, koja nas podseća da čovek nije jedini akter u svetu, već da živimo u složenoj mreži odnosa sa drugim oblicima života, materijalima, tehnologijama i okruženjem.
Često očekujemo da se svet prilagodi nama, dok istovremeno zanemarujemo činjenicu da smo deo mnogo šireg ekosistema u kojem svaka promena proizvodi nove odnose i posledice
U narednom periodu volela bih da ova istraživanja razvijam kroz nove prostorne instalacije, svetlo, zvuk i interaktivne radove, ali i kroz međunarodne rezidencije i saradnje koje će mi omogućiti da različite društvene i kulturne kontekste uključim u svoj umetnički proces.
Minja Jovičin (1999) završila je klasične jezike u Filološkoj gimnaziji u Beogradu (2018), diplomirala je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa tezom Likovna kritika Rastka Petrovića (2022), a master studije na istom smeru zavrsila je sa tezom Teret belog čoveka: umetnicko svedocanstvo Rastka Petrovica o Africi (2023).
Objavila je nekolicinu likovnih kritika i izložbenih tekstova, te je učestvovala u različitim kustoskim i istorijsko-umetničkim radionicama u saradnji sa umetnicima, muzejima i galerijama u Srbiji i regionu. Bavi se pisanjem, do sada je izdala dva dramska i tri lirska dela
Stvari kao celine nastaju i nestaju, ali su sastavljene od čestica koje su neuništive
Niko nije vlasnik umetničkog dela.
*
Niko nije vlasnik ničega.
*
Delo nije iskaz, nego život.
*
Umetnik interveniše nad stvaranjem.
*
Sve što menja obličje, ne prestaje.
*
Što nestaje, postaje drugo.
Minja Jovičin