Sanseverian: Biljke koje nisu samo dekoracija, već deo svakodnevnog života

Postoje mesta koja posetite zbog onoga što vam je potrebno, ali i ona u koja se rado vraćate zbog osećaja koji u vama bude. Sanseverian je mesto koje vas zasigurno neće ostabviti ravnodušnim. Na prvi pogled, to je prelepo i pažljivo osmišljen prostor ispunjen biljkama, dizajnerskim predmetima kao i toplim detaljima koji pozivaju da na trenutak zastanete. U ulici Maksima Gorkog broj 99 na Vračaru, već posle nekoliko trenutaka provedenih unutar ovoh shop postaće vam jasno da ovde nije reč o samo običnoj kupovini, već o sasvim drugačijem doživljaju prostora, to je prostor koji podseća koliko je priroda, estetika i promišljen dizajn mogu da utiču na način na koji živimo.

U trenutku u kome su nam biljke postale neizostavni deo enterijera, pa se čak i oni kojima redovno umiru odlučuju da iznova uzimaju i probaju da njima oplemene svoj prostor, Sanseverian se definitivno izdvojio svojim pristupom. Umesto da slepo prati trendove, Sanseverian ih je oblikovao na svoj način, spajajući botaniku sa umetnošću, arhitekturom, zanatstvom, dizajnom kao i svakodnevnim ritualima. Zato i nije iznenađujuće, što je postao nezaobilazna adresa za sve one kojima je bitno da u svoj dom unesu zelenilo, dobar dizajn i mir.

Iza ove divine priče stoji Ivan Aranđelović, vizuelni umetnik, dizajner i osnivač Sanseveriana, koji je svoju ljubav prema biljkama pretočio u prostor sa prepoznatljivim identitetom. Njegova estetika ne ogleda se samo o pukom izboru biljaka, već o dobro promišljenom prostoru, predmetima i atmosferi koju oni svi zajedno stvaraju. Zato posle skoro godinu dana postojanja, Sanseverian danas funkcioniše kao mnogo više od biljnog studija, postao je mesto susreta ljudi sličnog senzibiliteta, inspiracije i sporijeg ritma koji u užurbanom gradu deluje gotovo kao luksuz. Sa Ivanom smo razgovarali o tome kako to izgleda graditi nezavisan i kreativan brend u vremenu brzih trendova, šta danas znači živeti okružen prirodom, odakle crpi inspiraciju i zašto veruje da su biljke mnogo više od puke dekoracije. Dotakli smo se i zajednice koju je spontano stvorio oko Sanseveriana, kao i budućnosti jednog brenda koji nastavlja da raste prirodno, strpljivo i autentično.

Sećaš li se trenutka kada je Sanseverian prestao da bude samo ideja, a postao nešto što si zaista odlučio da ostvariš? Šta je bilo presudno da napraviš taj korak?

Ceo period, od prvih biljaka, preko kreiranja instagram profila, deljenja iskustava, prvih proizvoda i nastanka brenda trajao je punih pet godina. Za sve to vreme moj entuzijazam nije ni malo opao, naprotiv samo je rastao dok se nije rodila želja za otvaranjem fizičkog prostora. Kao ideja to bi uvek moglo još da sačeka. Tek kada sam shvatio da me više plaši da tu ideju možda nikad ne ostvarim, nego da ne uspe, desio se prelomni trenutak i najvažniji korak. 

Čini se da danas ljudi u Sanseverian dolaze podjednako zbog atmosfere koliko i zbog biljaka. Da li si očekivao da će prostor postati svojevrsno mesto okupljanja?

Sanseverian je od početka bio zamišljen kao mesto okupljanja zaljubljenika u prirodu i biljke, za razmenu iskustava i sve ono što je instagram profil do sada negovao. Enterijer zapravo nije realizovan kao klasična prodavnica, već prostor u kojem se ljudi zadržavaju, razgovaraju i povezuju. Posebno mi je drago što sve češće čujem da se ljudi vraćaju ne samo zbog biljaka, naših proizvoda i radionica, već i zbog atmosfere i energije koju prostor nosi. 

Kao grafički dizajner i umetnik, da li ti je bilo teže da napraviš proizvod ili da izgradiš identitet jednog brenda koji će ljudi odmah prepoznati?

Svi Sanseverian proizvodi nastali su iz lične potrebe. Kada stvarate na taj način svaki proizvod dobija svoju autentičnu priču koju ljudi prepoznaju. Zato smatram da je teže izgraditi identitet brenda, jer on i bez proizvoda mora da prenese jasnu poruku, emociju i vrednosti. Na tome i dalje radim, jer verujem da je kontinuirano građenje brenda jako bitan segment napretka i poslovanja uopšte.

Danas se često govori o „sporom životu“, misliš li da su biljke postale svojevrsni odgovor na tempo u kojem živimo ili je to samo prolazan trend?

Ne mislim da je to prolazan trend. Da jeste, verovatno bi nestao ubrzo nakon pandemije, a vidimo da interesovanje za biljke i danas ne jenjava. Pre bih rekao da je to prirodan odgovor na način života koji vodimo. Ovo nije nova pojava, ljudi su unosili biljke u svoje domove i ranije. Razlika je u motivu. Naše bake i mame biljke su gajile prvenstveno kao ukras u prostoru ili porodično nasleđe, a nove generacije kroz njih teže ponovnom povezivanju sa prirodom koja im sve više nedostaje.

Šta te najviše inspiriše van sveta botanike? Postoji li umetnik, arhitekta, grad ili period dizajna kojem se uvek vraćaš?

Najradije se vraćam periodima u kojima su dominirale boje, posebno sedamdesete i osamdesete. Ta estetika je bila hrabrija, manje sterilna, sa mnogo više karaktera. Nedavno sam putovao u Valensiju, pa sam trenutno opčinjen i arhitekturom Santiaga Calatrave. Iako njegov rad na prvi pogled deluje futuristički, u osnovi je to uvek inspiracija prirodom i živim formama koje prevodi u neverovatne sisteme za gradnju.

Da možeš da urediš enterijer bilo koje javne ustanove ili institucije u Beogradu biljkama, koji bi prostor izabrao i zašto?

Biljke nesumnjivo oplemenjuju prostor i čine ga toplijim, humanijim i manje stresnim. Zato bih se opredelio za ozelenjavanje zdravstvenih ustanova. Svaki prostor u kojem ljudi provode dane, nedelje ili mesece tokom lečenja treba da sadrži neki vid kontakta sa prirodom. Smatram da bi svaka zdravstvena ustanova za duži boravak pacijenata trebalo da ima uređen vrt za odmor i šetnju. Priroda ne može da zameni terapiju, ali može da doprinese osećaju mira i nade, a to je jednako važno u procesu izlečenja.

Primećuješ li da mlađe generacije drugačije doživljavaju biljke od svojih roditelja? Šta se promenilo u odnosu prema prirodi?

Mlađe generacije potpuno drugačije doživljavaju biljke. Ranije su biljke bile deo kućnog inventara, slično kao dobar komad nameštaja ili zavesa. Danas su, mlađim genracijama, biljke postale mehanizam za uzemljenje u haotičnom svetu. Mi svesno kreiramo urbane džungle i okružujemo se biljkama, rekao bih iz bunta i nemoći, kao odgovor na sivilo betona izvan naših domova.    

Da li postoji biljka koju nikada ne bi preporučio početniku, bez obzira na to koliko je popularna?

Definitivno Spatifilum. Iako se godinama preporučuje kao idealna biljka za početnike, on je jedan od razloga zašto neki ljudi izgube samopouzdanje i odustanu od gajenja biljaka. Ako zakasnimo sa zalivanjem samo jedan dan, on će potpuno klonuti, a isto se dešava i kada mu damo previše vode. Zbog toga lako možemo upasti u začarani krug paničnog zalivanja, dok biljka potpuno ne uvene. 

Kada bi morao da izdvojiš jedan predmet iz Sanseveriana koji najbolje opisuje tvoju filozofiju rada, koji bi to bio i zbog čega?

Predmeti koji ljudima ostavljaju dovoljno slobode da ih unaprede i prilagode svom prostoru i od njega naprave nešto svoje nose jednu posebnu vrednost. Ako moram da izdvojim jedan predmet, to bi bile čestitke sa cvetnim stikerima, gde svako ima mogućnost da sam kreira jedinstveni buket i pokloni ga dragoj osobi. Najlepši deo kreativnog procesa je svedočiti tome kako predmet nastavlja da živi, raste i menja se kroz interakciju sa drugima.

Sanseverian je vremenom postao i mesto okupljanja kroz različite radionice i događaje. Koliko ti je bilo važno da prostor živi i van klasične uloge prodavnice, kao mesto susreta ljudi sličnih interesovanja?

Koncept nikada nije bio samo prodavnica, već kreiranje okruženja u kojem se razmenjuju ideje, prenosi znanje i gde se ljudi povezuju. Neke od najzanimljivijih kreativnih radionica nastale su spontano, kao rezultat novih poznanstava koja su se desili nakon otvaranja shopa. Zajednica se širi u različitim pravcima, a ja sam otvoren da pratim te tokove. To me inspiriše i pokreće stvaranje nekih novih priča i proizvoda. Trenutno razvijam jedan potpuno novi segment brenda, a paralelno sa tim i radionice se menjaju i nadograđuju u zavisnosti od potreba zajednice. Ljudi se vraćaju želeći da to iskustvo podele sa bliskim ljudima i to je za nas najveća potvrda da radimo pravu stvar.

Kako zamišljate Sanseverian za pet ili deset godina? Da li ga vidite kao jedan prostor, mrežu koncept radnji ili možda nešto sasvim drugačije?

Pre svega kao nešto veći prostor. Sanseverian polako prerasta u kreativni atelje, pa će nam uskoro biti potreban i veći deo za kreativno stvaranje. Iako je od početka zamišljen kao koncept, posmatram ga kao jedan prostor koji neprestano raste, menja se evoluira zajedno sa idejama koje u njemu nastaju. Ukoliko to bude potrebno i desi se“presađivanje” tj. preseljenje u budućnosti, suština će ostati ista, sve što radimo biće vođeno i inspirisano prirodom. 

Za kraj, kroz mali leksikon preporuka: koji film, seriju ili predstavu nam preporučuješ, koju knjigu trenutno čitaš (ili joj se uvek vraćaš) i šta slušaš ovih dana?

Moja preporuka je, bez sumnje film Perfect Days Vima Vendersa. To je film koji slavi lepotu u malim stvarima i podseća nas na svesnu prisutnost. Fascinirao me je način na koji glavni junak komunicira sa prirodom kroz svoje male rituale, negu biljaka u stanu, fotografisanje krošanji drveća i par minuta u danu koje odvaja za posmatranje lepote sveta koji ga okružuje.
Trenutno čitam eseje o prirodi Henrija Dejvida Tora, koje sam dobio na poklon za prvi rođendan Sanseveriana. Potvrđuje moje uverenje da je veza između čoveka i prirode neraskidiva i na nekom mnogo dubljem nivou.
Već mesecima se vraćam albumu „Fig” od Naomi Scott. Donosi neku posebnu atmosferu i analogni topli zvuk koji nam izgleda fali u ovo doba kompjuterski generisanih tonova. 

Fotografije: Ivan Dinić, Sanseverian