Kojim god poslom se bavili, jedno je sigurno a to je da su male šanse da mislite da je savršen, i taj the posao kom ste se nadali. U boljem slučaju, mu je zapravo možda i dosta blizu, ali zbog mnoštva mikro, mini a nekada i većih “ali” nekako se ispostavlja da idealan baš i nije. U gorem, trenutni posao je toliko daleko od onog kom smo se nadali da iz dana u dan postaje sve veće pitanje kako se vratiti na prvobitni kolosek. Scenariji su različiti, a i svako od nas neku drugu profesiju ili zanimanje smatra tim idealnim pozivom za koje važi ona dobra stara “ukoliko radiš ono što voliš nećeš morati da radiš ni jedan dan u životu. Ipak, stvari stoje malo drugačije i kako se čini iako svi prilično dobro znamo kako “posao iz sna” treba da izgleda, izvesno je da ga malo ko ima.
Šta je zapravo “posao iz snova”?
Na prvom mestu, mit, a neki poslovi (poput rada u modnoj redakciji) podležu ovakvim fantaziranjima više nego neki drugi. Na drugom, je mnogo toga jer kao i uspeh zavisi od krajnje subjektivne definicije i sistema vrednosti. Za nekoga idealan posao može da bude bilo šta što donosi dobru zaradu i lagodan život, dok nekome ima samo veze sa praktičnom svrhom onoga što radi. Treći imaju talenat toliko izražen i naklonost nečemu izuzetno jaku da je prirodno verovati da su za to stvoreni i da je savršenost upravo u toj nekoj struci ili poziciji.
Istina je nažalost, da san o sreći možda jeste više nego sama sreća i da ma koliko nešto bilo zabavno, ili nam išlo neosetno lagano, čim postane posao prelazi iz kategorije “zabava” u kategoriju “dužnost” i u mnogome gubi na magiji.
Da li postoji samo jedan “dream job” za svakoga?
Dobar deo zabluda na temu saršenog posla i nemogućnosti njegovog dostizanja, dolazi upravo iz ovakvog predubeđenja. Odrastamo sa idejom da je samo važno pronaći onu jednu stvar oko koje si strastven, a posle je sve ostalo super lako i posloži se samo od sebe. O tome da će ti dosaditi niko nikada ne govori, kao ni o tome da su nesupesi sastavni deo svega čak i onog za šta smo izuzetno talentovani i što volimo. A da ne pominjemo “da li je to to?” pitanja na putu do cilja, i još gore “i to je sve?” kada stignemo tamo. Studija iz 2017. koju su radili istraživači na Stenfordu pokazuje da je mit o poslu iz snova u izuzetno bliskoj vezi sa drugim mitom o jasno definisanim željama, i ciljevima koji pretpostavlja da kada jednom odredimo svoj pravac, u tom smeru idemo srećno i zadovoljno zauvek.
U realnosti stvari stoje tako da “zauvek” ipak traje malo predugo da se mišljenje ne bi menjalo, kao i da je svaka osoba sposobna da obavlja nebrojano mnogo drugačijih poslova, i zapravo usput bude i prilično srećna.
“Posao iz snova” = konstantni izvor sreće?
Ozbiljno? Svi imamo i više nego dovoljno godina da znamo da ne postoji ništa što je savršeno. Ni veza, ni ljudi, ni poslovi, pa ni mi sami. Kao što postoje trenuci neverovatnog zadovoljstva, ponosa i radosti, tako postoje i momenti frustracije, nervoze, i prosto i jednostavno rečeno očaja. I da, u praksi to zapravo znači da lako može da se desi da posao koji trenutno mrzite istovremeno i jeste idealan posao za vas samo to ne shvatate zbog trenutne low faze. To što nečim nismo zadovoljni 24 sata 7 dana nedeljno ne znači da postoji neki suštinski problem i da odmah treba menjati.
ipak to svakako, ni u kom trenutku ne znači ni da treba da odustanemo od prirodne želje za potragom za savršenstvom, koje po dobrom starom mitu obećava da ćemo na posao svaki dan odlaziti sa osmehom i smislom, kao ni od ambicije da ga pronađemo.
Samo znači da je sasvim okej da s vremena na vreme malo redefinišemo šta dajemo, šta dobijamo i u kojoj meri nas posao koji radimo ispunjava. Da se zapitamo šta sve jesmo naučili, šta bismo mogli, gde vidimo sebe do kraja ove godine, a gde za pet? Jer, potreba za promenom, i traženjem nečeg „boljeg“ je usađena duboko u nas, i to što možda i imamo savršen posao ne znači da opet ne možemo biti nezadovoljni i imati potrebu da pređemo na novi nivo.
I, zapravo, ako već pričamo o snovim i poslovima, to je verovanto jedini pravi san kome treba težiti. Da rastemo, i prelazimo određene nivoe u sopstvenoj karijeri, težeći savršenstvu. Možda ga nećemo naći, ali vredi kotrljati se.
