Bez okolišanja i bespotrebnog odugovlačenja, želim da kažem da je “Mogu da te uništim” sasvim sigurno jedna od najboljih stvari koja se desila svetu serija u poslednje vreme. Kao osoba koja je sklona tome da ne odgleda poslednju epizodu u sezoni jer me hajp popusti, to što sam gledala “Mogu da te uništim” čim je izašla a onda i još jednom, samo potvrđuje kakva je genijalština u pitanju i koliko je neprocenjivo imati nekog ko je iskren, pametan i hrabar kao Michaele Cole za svoju savremenicu. Raduje me jer zbog njene serije ne osećam da bijemo neke bitke koje su izolovane i koje nema niko drugi, već vidim gotovo sve nas na ekranu. Mnoštvo generacijskih problema, unutrašnjih i spoljašnih borbi, pitanja, tački spoticanja, čudnih situacija kojima ni sami ne znamo ime. Sve to je našlo svoje mesto u ovoj seriji, plus je zaliveno velikom dozom pravog milenijalskog humora. Dakle, mene što se tiče ova serija je bez ikakve sumnje favorit 2020. a možda i onako uopšteno vankalendarski posmatrano.
To što nije nominovana za Zlatni globus, sam doživela gotovo kao uvredu i nelogičnu tautologiju prema kojoj kvalitet neće uvek biti nagrađen, ali me je i nateralo da se prisetim zašto ne verujem u nagrade i zašto mislim da nagrade kao takve generalno pripadaju kategoriji “prevaziđeno”, i ne smatram da su neophodno merilo kvaliteta. Ako je nešto genijalno složićemo se oko toga i na crvenom tepihu i van njega. Pažljivim skrolovanjem kroz kategorije i nominacije došla sam, razume se, i do toga da je “Emili u Parizu” dobila dve što je već moram priznati podgrejalo situaciju i učinilo me ozbiljno besnom. I to ne zbog mog ličnog mišljenja o seriji, već zbog objektivne činjenice da je nepravedno, nelogično i sumanuto, i da me poslesvih dobrih promena koje su se desile, ovakva odluka malo i zabrinjava. I to na dosta nivoa, da sam i dalje dva dana kasnije šokirana i javno priznajem da nemam kapacitete potrebne da razumem računicu žirija, kako je do ovakve odluke uopšte moglo da dođe, kao i na osnovu čega ih žiri donosi, pošto na osnovu svega (hrabrosti, lične priče, maestralnog vođenja, sjajnog casta, savremenosti, aktuelnosti, važnosti) “Mogu da te uništim” šije mnoge serije. O Emili da ne počinjem.
Bilo kako bilo, nisam imala naum da se monološki raspravljam sa žirijem Zlatnih globusa, nego da kažem koliko je važno ovu seriju gledati. Sa nagradama ili bez njih.
Ono što je propušteno sa “Mogu da te uništim” je žiri Zlatnih globusa koliko toliko ispravio sa “Promissing Young Woman” koji je nominovan u četiri kategorije. Genijalan film o traumi koja se eksternalizuje putem osvete. Premisa filma kao da dodatno razrađuje situaciju iz „Mogu da te uništim“ i nudi neki drugačiji pogled na situaciju, Carey Mulligan je standardno maestralna a priča vešto prepliće različite žanrove i definitivno jeste ostvarenje koje ćemo tek viđati u različitim nominacijama.
