Osnova bez koje nema funkcionisanja odbrambenog sistema, pa samim tim ni zdravlja, jeste zdrava i raznovrsna ishrana u koju su uključene sve grupe namirnica, a pored izbalansiranog unosa proteina, masti i ugljneih hidrata ona podrazumeva i optimalan unos vitamina, hranljivih stvari i vlakana. Kako se prilagoditi jesenjem i zimskom periodu?
SLOŽENI UGLJENI HIDRATI
U poslednje vreme velik broj ljudi isključuje ili drastično smanjuje unos ugljenih hidrata zato što ih bije glas da su loši po zdravlje i da dižu nivo šećera u krvi. Ovo, pak, važi samo za jednu vrstu ugljenih hidrata i to one koje nazivamo jednostavnim ugljenim hidratima (belo brašno, svi slatkiši i neke vrste voća). U potpuno drugu grupu spadaju složeni ugljeni hidrati, a oni se nalaze u žitaricama (celog zrna, kukuruz itd.), mahunarkama (pasulj, sočivo, leblebije itd.), nekim vrstama povrća kod kog jedemo koren (šargarepa, cvekla, rotkice itd.) ali i u povrću i zelenišu (tikvice, paradajz, kupus, celer, spanać itd.)
Složeni ugljeni hidrati su neophodan element optimalne ishrane, a njihov neodstatak vodi u nedostatak energije, apatiju, nesposobnost da se obavljaju dnevne aktivnosti. Pored toga, oni nam pomažu da održimo stabilnu telesnu težinu zato što se dugo vare i pružaju osećaj sitosti, za razliku od jednostavnih ugljenih hidrata nakon kojih smo vrlo brzo gladni.
PROTEINI
Podaci iz US National Library of Medicine potvrđuju da konzumiranje hrane bogate vlaknima smanjuje rizik od infektivnih i respiratornih bolesti za više od 50%. Hrana koja ih sadrži u velikim količinama su pšenične i ovsene mekinje, ječam, sušeno voće, bademi, brokoli, artičoke, prokelj, mahunarke i bobičasto voće.
Imajte na umu da visok unos vlakana zahteva i povećan unos vode kako bi se ona nesmetano varila, a ukoliko vaša ishrana trenutno ne uključuje veće količine ove vrste hrane, uvodite je polako.
