Pretraga

Da li smo nešto naučili iz protekle decenije modnih katastrofa?

Da li smo nešto naučili iz protekle decenije modnih katastrofa?

Tekst: Manda Javorina

Od tri “zvanična” ključna pojma 2019. godine, dva su “egzistencijalno” i “klimatski protest”. Sa jedne strane, ovo je dovoljno da izazove, pa, egzistencijalne strahove i ekološku anksioznost, a sa druge uliva i nadu u koliku-toliku osvešćenost stanovnika ove planete. Znamo i da je moda jedan od najvećih krivaca za situaciju u kojoj se nalazimo, i to ne samo u striktno ekološkom smislu karbonskog otiska (koji je ogroman) već i po suštinski vrlo jednostavnom pitanju ljudskosti i toga da li, kao društvo, imamo pravo da očekujemo majice za 500 dinara ako to znači da će neko zbog njih ceo život provesti u bedi.

Da li smo nešto naučili iz protekle decenije modnih katastrofa? (фото 1)

Dva najveća igrača luksuzne mode, konglomerati LVMH i Kering i dinastije koje iza njih stoje godinama ukrštaju koplja na raznim poljima i sve do nedavno, sva ta polja bila su isključivo ona na kojima se pravi profit. Ipak, nešto se promenilo, makar u javnom mnjenju i sada se takmičenje jednim (pogotovo javnim delom) prebacilo i u arenu brige za očuvanje okoline, klimatske promene i etičku proizvodnju. Planetarni problem ipak ih nije doveo do toga da zajedno na njemu rade pa je Kering pokretač sporazuma za održivost koji podržava i sama francuska vlada na čelu sa Macronom i koji je potpisalo oko 60 brendova, a sin vlasnika LVMH Antoin Arnault javno govori da “više voli dela od sporazuma” i najavljuje inovacije u svojoj diviziji koja se bavi pitanjima ekologije i održivosti, od kojih je prva postavljanje eko-ratnice Stellae McCartney na njeno čelo.

Teško je zamisliti borbu za prevlast na polju ekologije i održivosti pre deset godina kada se niko zapravo nije bavio ovim pitanjima ni u medijima ni konkretno, iako su oba konglomerata imala svoje polise o tome. U toku prošle dekade, prvenstveno kupci su počeli da postavljaju pitanja o ljudskim pravima i pogubnom uticaju na životnu sredinu koji moda ima. Malo po malo, izgleda da je za budućnost brendova postalo presudno da li se i kako se bave ovim pitanjima. Izgleda.

Da li smo nešto naučili iz protekle decenije modnih katastrofa? (фото 2)

Nisam sigurna da stvarno stanje odgovara onom kom bismo želeli da verujemo. Da, razgovor je započet ali ne, nismo ni u ludilu blizu rešenja. Problem koji modna industrija ima sa održivošću je, na žalost, pitanje njenog opstanka u sadašnjem obliku. U modi se uspeh meri prodajom i njenim rastom, a kako ih ostvariti ako se smanje proizvodnja i potrošnja i istovremeno poveća cena proizvodnje? Ovo je modni (i planetarni) Gordijev čvor koji se neće raspetljati time što se u prodavnice postavljaju kontejneri za reciklažu, sve dok se kupci mame da kupuju sve više i više.

I tako, pored sveg busanja u grudi, stvari na terenu se ne menjaju bitno. Pre nekoliko dana, tačnije 8. decembra, desila se ko-zna-koja-po-redu katastrofa. U Delhiju je u požaru poginulo 43 radnika jedne fabrike za proizvodnju torbi. Pre nego što zapitate: ne, fabrika nije bila legalno registrovana i ne, zgrada nije imala tehnički sertifikat za rad. Za slučaj da vam zvuči poznato, a trebalo bi da vam je poznato isto kao što bi trebalo da vas je sramota ako vesti ovog tipa registrujete prvi put, scenario je suštinski isti kao i onaj koji se odigrao u Rana Plazi.

Da li smo nešto naučili iz protekle decenije modnih katastrofa? (фото 3)

2013. godine svet je potresla vest da se fabrički kompleks Rana Plaza u Bangladešu srušio, ubio više od 1.000 radnika i trajno obogaljio još više. Ovo je bila najveća katastrofa u proizvodnji odeće u modernoj istoriji i našla se na naslovnim stranama svetskih medija, a potrošači su se malo trgli. Dokumentarac “True Cost” je obavezno filmsko štivo. Prvi put u svojoj istoriji, tzv. brza moda morala je da se pogleda u ogledalo kao i da se pozove na odgovornost. Jasno je da i pored sve strahote, tragedija u Rana Plazi nije kompletno promenila modu ali jeste ostavila svoj znak. Na svoj način primorala je brendove da preuzmu odgovornost za sopstveni lanac proizvodnje i snabdevanja, pokrenula inicijative i inspirisala dokumentarce poput "Who Made My Clothes" iza koje stoji organizacija Fashion Revolution.

Iako cinici, u koje često nažalost ubrajam i sebe, lako mogu da tvrde da je cela ova briga u stvari najviše marketinški zaplet, izjave i lični primeri nekih veikih igrača svakako su znak realnih promena. 2017. godine EO brenda Gucci napisao je kritiku o tome kako je “krzno passé” što je bilo dovoljno da neke druge brendove “gurne” u pravom pravcu. Danas čak i engleska kraljica zvanično igra u ovom timu.

Da li smo nešto naučili iz protekle decenije modnih katastrofa? (фото 4)

Ipak, čak i uz harizmatičnu Gretu i planetarne inicijative kao što je Extinction Rebellion koji su od svog performansa za vreme nedelje mode u Londonu napravili svojevrstan (i vrlo smislen) performans kao i organizovali globalne proteste, “popraviti” modu u narednih deset godina biće monumentalan zadatak. Nadajmo se da je izvodljiv. Možda bi sve trebalo svesti na jednostavan ultimatum koji treba da postave sami potrošači, bez izuzetka: Ili ćete početi da proizvodite na etičan i ekološki način ili će vaši brendovi prestati da postoje. Ko je za?

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor