Modne saradnje nisu ništa novo (iako ih je bar pola sa Virgilom Ablohom). Poslednjih godina brendovi se dovijaju na sve moguće načine da izađu iz sopstvenih okvira i okvira onoga što se od njih očekuje, a pored dropova, najsigurniji način je angažovanje dizajnerskih imena koja potvrđeno donose sopstvenu masu pratilaca i hajp. Moncler je možda najjači igrač u ovom plesu saradnji; 2018. godine brendu su se na projektu Moncler Genius između ostalog pridružili dizajneri kao što su Pierpaolo Piccioli, Craig Green i Simone Rocha. Tod’s je takođe isprobao ovu taktiku i pozvao Albera Elbaza i Alessandroa Dell’Aqua da se poigraju u njihovoj arhivi.
Najsjajnija saradnja koju smo videli u poslednje vreme (a možda i ikad) jeste ona koju su nam kao iznenađenje priredili Dries van Noten i Christian Lacroix. Naizgled nespojivi, a suštinski savršeno inutitivno kompatibilni – ovi veliki kreativni umovi dali su nam pravu i iskrenu zajedničku kolekciju i povratili nam veru u reč “saradnja”, koja se nebrojenim Ablohovim egzibicijama već pomalo razvodnila. A onda se desilo nešto čemu smo se možda usuđivali da se nadamo ali za šta niko nije smeo da stavi ruku u vatru: za vreme Nedelje mode u Milanu potvrđeno je da se Raf Simons i visoka sveštenica konceptualne mode Miuccia Prada udružuju i to u “jednakom kapacitetu u kreativi i donošenju odluka” (od 2. aprila ove godine, sa debijem zakazanim za septembar i revijom za proleće/leto 2021. godine).
Na jedan poseban način, ova poslednja vest predstavlja presedan u modnom eko-sistemu u kom se, do sada, uglavnom slavila ličnost i kult Dizajnera (da, sa velikim slovom D). Velikog kreativca sa jedinstvenom vizijom koji stoji iza nekog brenda, ili više njih. U Prada/Simons slučaju, radi se o pravom modnom braku, ne o prolaznom (sezonskom) flertu. Sinergija pravog partnerstva doseže mnogo dalje od jedne sezone. Ono je reakcija na doba u koje živimo – epohu novih mogućnosti koja dozvoljava nov način posmatranja već ustanovljenih pravila – neka vrsta poziva na slobodnu razmenu kreativnosti i saradnju, preispitivanje konvencionalne kreativnosti.
I Prada i Simons spadaju u grupu dizajnera koja bismo sa pravom mogli nazvati modnim provokatorima. Sam taj fenomen dostigao je vrhunac devedestih (nimalo slučajno istovremeno sa kultom supermodela) kada je postalo nemoguće razdvojiti dizajnera od brenda za koji radi. Njihove ličnosti su jednostavno bile brend. Ovo ne znači da su trajne saradnje i partnerstva tada ili od tada bile nečuvene u modnom svetu. Na svoj način, one su bile u srcu mnogih brendova kao u slučaju genijalnog Alexandera Leeja McQueena koji je imao mnoge važne saradnike, uključujući i današnju kreativnu direktorku brenda Sarah Burton i stilistkinju Katy England. Ipak, ove saradnje su bile poznate u insjaderskim krugovima ali ne i oglašavane široj javnosti.
Danas se stvari menjaju. Osim Monclera, Tod’sa i spoja Dries/Lacroix, Fendi muška kolekcija za jesen/zimu 2020. godine je takođe rezultat saradnje Silviae Venturini Fendi i kreativnog direktora brenda Anrealage, Kunihiko Morinagae.
Kakve su to promene otvorile mogućnosti ovakvih “partnerstava jednakih” na najvišoj razini?
Strah od osude zbog kulturološkog prisvajanja i pronalaženje svrhe otežalo je posao kreativcima u ovom dobu informacija na steroidima. Sve je teže pronaći načine da se reinventuju poznati stilski jezici i u njih unesu elementi iznenađenja. Uopšteno gledano, sada već etablirani dizajneri streetwear brendova su najotvoreniji za ovaj tip rada, a za njima su i dizajneri visoke mode ili oni na čelu komercijalnih luksuznih brendova. Oni su već izgradili svoj stil, osećaju se uglavnom sigurno u svojoj koži i nemaju strah od tužih kreativnih intervencija i upliva. Preostali giganti starog kova, poput Armanija, su druga priča i teško da će prepustiti deo kreativne kontrole drugima.
Saradnje kao takve su do sada često bile sučeljavanje malih modnih marki sa gigantima, kontrast različitih estetika i vrlo često potpuno različitih kategorija, a jedan od glavnih (ako ne i najvažniji) njihov zadatak jeste generisanje hajpa. Pozvati drugog dizajnera “da gostuje” je nešto drugo pošto podrazumeva sinergiju kreativnih energija, a ne njihovo sučeljavanje u formi kontrasta i sukoba. Novi princip se zasniva na ideji da se odličan dizajn rađa iz obostranog divljenja, eksperimenta i kreativnosti. Kao u teoriji o tome da je seks najbolji sa nekim koga volite i poznajete, slave se dugoročna partnerstva i duh zajedništva.