Mnogo toga se desilo u ovoj deceniji da je na momente delovalo da je i vreme počelo drugačije da teče. Nekada mesec dana proleti kao nedelja, nekada se toliko toga dogodi tako brzo da imamo osećaj kao da je cela godina iza nas. Sada stvarno jeste cela jedna godina iza nas, ili je barem pri kraju, a sa njom i čitava decenija. I moramo vam reći nešto – promenili smo se. Možda to nije toliko očigledno jer novu realnost svakodnevno živimo a promene dolaze malo po malo isto kako se pomeraju i granice, ali sada na kraju 2019. kada se okrenemo unazad, deluje prosto neverovatno da neke stvari pre samo par godina nismo uopšte imali. Poslednje tri godine su posebno brzo proletele, sa sve većim prilivima informacija, i mogućnostima da te informacije gotovo instant dobijemo. Delili smo mišljenja, stavove i fotografije na Instagramu po prvi put, počeli smo da govorimo o stvarima o kojima se (pre)dugo ćutalo, precrtali smo neke ozbiljno grozne ljude sa liste vrednih i poznatih. Naučili smo šta znači toksičnost, i još bolje kako se pokreće pravi protest. Bilo je i razočaranja, klimatska situacija se pogoršala, bilo je revolucija i ratova, i jačanja desnice, pa deluje kao da ništa nismo naučili. Bilo je i predivnih trenutaka gde smo pokazali da nas ipak brinu iste stvari gde god da se nalazimo. Ovo je lista nekih od najznačajnijih događaja u dekadi iza nas, koji su definisali svet kakvim ga poznajemo danas.
Instagram i novi pojam realnosti
16. jula 2010. godine, ko-osnivač Instagrama, Kevin Systrom je uploadovao prvu fotografiju na platformu, koja je zvanično lansirana u oktobru. Bila je u pitanju polumutna fotografija psa lutalice u Meksiku, provučena kroz plavičasti filter, i sve u svemu, ne baš genijalna, sa opisom “test.” Ipak, kao takva ostala je upamćena kao prva fotografija na platformi kojoj nije trebalo dugo da zaživi i rasplamsa se. Od mutne fotografije kao testa, deset godina kasnije živimo u svetu koji je u potpunosti i zauvek promenjen prisustvom Instagrama u našim životima. Promenio je digitalno iskustvo, demokratizovao slavu, i postao mesto na kom se rađaju nove ideje i saradnje, i okreću ozbiljne zarade, i koji je dao život čitavoj jednoj klasi – influenserima, koji su u potpunosti promenili prirodu konzumerističke kulture i koncept poznatosti. Danas, sa preko milijardu korisnika, morem filtera i opcija, Instagram se suočava sa ozbiljnim, egzistencijalnim pitanjima koja će morati da reši, ali je nesumnjivo lansiranjem ove platforme otvoreno novo poglavlje istorije.
Preživeli smo najavljeni smak sveta
To sada deluje toliko daleko, ali vratite se brzim premotavanjem unazad. 21.12.2012. je po majanskom proročanstvu, i mnogim drugim, bio predviđen za dan kada će planeta Zemlja doživeti svoj kolaps i kao takva prestati da postoji. I okej, nije baš da smo svi kupovali kilograme namirnica da spremni dočekamo „dan posle sutra“ u podrumima, ali se prilično ozbiljno pričalo o tome, sa velikim brojem pratećih ekranizacija i blokbastera koji su nam nudili opcije kako bi to moglo da izgleda. Na kraju, srećom, od katastrofičnog događaja i gigantske apokalipse ništa. Još uvek smo tu.
“Gangnam Style” je postao najgledaniji video na YouTube-u ikada
Kada se južno-korejski reper Psy pojavio, i objavio spot u kome svi ponavljaju istu koreografiju, niko nije mogao ni da pomisli da bi upravo ovaj video mogao biti prvi koji je premašio milijardu YouTube pregleda i tako proglašen za najgledaniji spot ikada. Međutim, pored toga što je kao takav sam za sebe bio veoma značajan, upravo od ovog momenta su se dogodili neki značajniji preokreti za YouTube generalno, u kom je prepoznat daleko veći potencijal nego što je imao pre. Nakon „Gangnam Style“ jednom godišnje se dogodi da govorimo o nekoj pesmi non stop i svi je mahnito slušamo iako nam se nešto preterano i ne dopada, i milionski pregledi su danas postali svakodnevica, a upravo odatle je i vlogovanje postalo mnogo aktuelnije i prisutnije, i zaživelo kao novi oblik obraćanja, a vlogeri su postali nova kategorija influensera.
Ice Bucket Challenge iliti moć interneta
Ako ne možete baš tačno da se prisetite koja je to beše bila godina kada su svi, od super poznatih ličnosti, preko semi-poznatih do sasvim rendom ljudi izvodili izazov sa kofom punom leda i ledene vode, pomoći ćemo vam. U pitanju je 2014. godina, a izazov se ogledao u tome da su se ljudi polivali ledenom vodom nakon čega bi nominovali osobu koja je to morala sledeća da uradi. Ovaj izazov je postao viralni trend, a pokrenut je sa idejom da skrene pažnju na obolele od ALS (Amiotrofična lateralna skleroza iliti Lu Gerigova bolest) i da se skupe pare za dobrotvorne svrhe. U finalnom zbiru skupljeno je 115 miliona dolara za istraživanje ove bolesti, prevenciju i lečenje, ali je izazov kao takav skrenuo pažnju na još nešto. Shvatili smo koliko internet može biti moćno oruđe i koliko je lakše danas uticati na ljude širom sveta, regrutovati istomišljenike, i pomoći brzo i efikasno. Postali smo daleko svesniji mikro-aktivizma, moći koju svako od nas ima i promene koju može da donese.
Možda zvuči neozbiljno, i nedovoljno važno u odnosu na neke druge stvari sa liste ali je zapravo možda još i važnije. Nije u pitanju nikakav veliki protest, niti revolucija, već svakodnevnica, ali upravo ona definiše svet u kom živimo, i ono sa čime se suočavamo na dnevnom nivou. Prvobitni paket emotikona je bio izraziti primer zapadno-centričnog sistema, i nešto sa čime pola planete nije moglo da se poistoveti. Ipak, počeli smo više, dublje i lepše da razmišljamo o mnogim pitanjima, pa je tako i na ovom sasvim “banalnom” nivou pokrenuto pitanje rasne i rodne ravnopravnosti i 2015. su uvedene opcije različitih boja kože što je pratila rodna inkluzivnost iz 2017. i istopolni parovi i porodice. Trenutna paleta emotikona je takva da u njoj ima mesta za sve i konačno znamo da i u online svetu idemo tamo gde i irl- ka jednakosti.
#MeToo pokret
Holivudski producent, Harvey Weinstein, optužen je za seksualna zlostavljanja, silovanje, pokušaje silovanja, početkom oktobra 2017. nakon čega je #MeToo hašteg počeo da se širi internetom i društvenim mrežama, i postao pravi poziv, jasan glas mnogih žena širom sveta koje su podelile svoje iskustvo seksualnog uznemiravanja, zlostavljanja, silovanja. Sa preko 19 miliona tvitova, Me Too kampanja je podigla svest o tome da se sve to ne događa nekom drugom, nego svima nama, i da je dosta ćutanja, i pokrenula bezbrojne diskusije na ovu temu postavši istorijski značajan feministički pokret.
Trump je postao predsednik Amerike
Ovo je veliiika vest zato što je u izvesnoj meri još uvek neverovatna, kao i to da je Melania prva dama, koja je ove godine čak dobila i skulpturu. Početkom dvehiljaditih se na “kao kad bi Trump bio predsednik”, često nailazilo u serijama i filmovima, i bio je najironičniji, najnadrealniji mogući scenario, sinonim za nešto što je toliko sumanuto da se prosto ne može desiti. Desilo se, i 2017. je upravo to postala realnost koju živi SAD, a sa njom i ostatak planete. S obzirom na moć i uticaj koju SAD ima i daleko van svojih granica, njegovo delovanje u ovoj ulozi umnogome definiše i druge, udaljenije pejzaže.
Marihuana u svemu
Sastojak kanabidiol je otkriven još 40-ih godina XX veka ali je njegova popularnost eksplodirala 2018. godine kada su studije dokazale da umnogome pomaže u prevazilaženju anksioznosti i umanjivanju bola. Odjednom, trend je eksplodirao i našao se u svemu od ulja za lice, krema, kupki za kadu itd. Prirodni ksanaks za stresna vremena.
Streaming revolucija i ratovi platformi
Ko bi rekao da ne samo što nam je decenija za nama omogućila da gledamo najnovije naslove online, odmah, i cele serije odjednom, nego su se stvaranjem ovih platformi rodili pravi giganti. I finansijski i u kulturološkom smislu, budući da su promenili sistem funkcionisanja i dugogodišnju politiku u svetu filma, protiv koje su mnogi ustali a počeli i između sebe da ratuju. Tu je Netflix. I HBO. i Apple Tv+. I Disney +, i Hulu i Amazon, i Peacock, i šta sve ne, i može se reći da su ratovi platformi u mnogome obeležili godine za nama kao i pregršt ozbiljno dobrog sadržaja koji su u tome doneli. Danas, imamo mogućnost da gledamo šta god poželimo, gde god poželimo, i paralelno sa tim napetu trku između platformi koje se bori za našu pažnju, stvarajući sve više originalnog, kreativnog sadržaja. Ukratko, privilegija.
Klimatske promene
Nakon više od dve decenije, početaka, prekidanja, nesporazuma, i konstantnih upozoravanja naučnika, predstavnici 196 zemalja su se sastali u Parizu 2015. godine i raspravili o važnosti promena koje se događaju našoj klimi i potpisali sporazum. Kritičari kažu da je takav dogovor bio osuđen na propast, i svakako da su mnoge strane ubrzo pokazale da neće ispuniti obećano, ali je Pariski klimatski dogovor prvi put u istoriji da su se gotovo sve zemlje sveta ujedinile, rukovale i složile oko toga da ljudsko delovanje zagreva i uništava planetu, i da samo ljudsko delovanje može i da je spasi, kao i da svaka država mora da preuzme odgovornost i ima dužnost da reaguje. Mnogi nažalost nisu, ili bar nisu u dovoljnoj meri, i zato su nas u 2019. dočekale poražavajuće statistike, kao ta da se zbog nezapamćenih vrućina na Grenlandu (oko 20 stepeni) samo 31.jula, dakle za jedan jedini dan, otopilo 12 biliona tona. Prema NASA-inim podacima Antarktik gubi 127 gigatona leda godišnje, a Grenland 286. Ove godine sve oči su uprte u Gretu Thunberg koja je pokrenula protest prvo kao pojedinac, zatim ih je predvodila u svom gradu a zatim je njen primer poslužio za uzor mnogima širom sveta, te je ova godina obeležena masovnim protestima koji imaju za cilj da privuku pažnju na globalnu klimatsku krizu u kojoj živimo to jest koju smo napravili i malo po malo od potpunog ignorisanja situacije, došli smo do toga da je klimatski štrajk jedna od reči 2019. godine.