Posle 18 godina, horor roman je osvojio Pulicerovu nagradu

Velika godina za horor! Filmovi Obsession i Backrooms pune bioskope i zarađuju ogroman novac, na streming platformama gledamo remek-delo Widow’s Bay, a pre nekoliko nedelja, objavljeno je da je ovogodišnju Pulicerovu nagradu osvojio roman Angel Down Danijela Krausa, horor priča smeštena u vreme Prvog svetskog rata.

Roman Put Kormaka Makartnija odneo je pobedu 2007. godine, i to je bio poslednji put kad je delo horor žanra osvojilo Pulicerovu nagradu. Retkost je videti da horor priče osvajaju prestižne književne nagrade van onih koje nose ime Brema Stokera (The Bram Stoker Awards).

Roman Angel Down donosi priču o redovu Sirilu Bageru (Cyril Bagger), sitnom prevarantu i mešetaru koji u rovovima preživljava Prvi svetski rat, tako što od svojih ratnih drugova na kvarno izvlači ono malo sirotinje što imaju.

Sirilovi instinkti i nagon za samoodržanjem biće stavljeni na ozbiljan test kada on i još četvorica vojnika (uključujući i četrnaestogodišnjeg dečaka koji se uvukao Bageru pod kožu) dobiju zadatak da zagaze u brisani prostor „Ničije zemlje“ kako bi skratili muke jednom ranjenom saborcu. Međutim, umesto vojnika na samrti, oni pronalaze palog anđela koji je, kako se čini, oboren artiljerijskom paljbom.

Bes, ljubomora, pohlepa, paranoja, pa čak i požuda prete da rastrgnu ovu grupu dok su primorani da sarađuju kako bi anđela doveli do svog komandanta, u pokušaju da jednom zasvagda zaustave rat.

Napisan u formi jedne rečenice, roman Angel Down nije priča za one sa slabim srcem, niti knjiga koja se, po bilo kom merilu mašte, lako čita. Kako piše Polygon, u pitanju je kombinacija stvarnog užasa Prvog svetskog rata i fiktivnog horora, kako kosmičkog, tako i onog starozavetnog tipa, jer roman obiluje motivima točkova i očiju.

Angel Down je takođe nasilan roman. Bager biva prekriven komadima tuđih tela u više navrata. Nelečene polne bolesti i rovovsko stopalo opisani su do detalja koji izazivaju nagon za povraćanjem.

Sve to je „pojačano“ samim konceptom jedne jedine rečenice, što je poenta koju Kraus čitaocima stavlja do znanja na samom početku romana.

„Baš kao rat koji nikada neće prestati, kao što pokolj nikada neće prestati, to je rečenica u knjizi koja juri bez tačaka, gušeći se u prevelikom broju zapeta, rečenica koja se, jednom započeta, više nikada ne može zaustaviti, rečenica osuđena na to da se neprestano vraća sama sebi u krug.“

Kako navode mediji, stil pisanja je pametan način da se privuku i oni čitaoci koji inače zaziru od horora i drže se mejnstrim književnih dela – kao što je, na primer, odbor za dodelu Pulicerove nagrade.

Koji još romani s elementima horora su osvojili Pulicerovu nagradu?

Kormak Makarti je osvojio Pulicerovu nagradu 2007. godine za roman o postapokaliptičnoj Americi, Put (The Road). Desetu Makartijevu knjigu kritičari su proglasili remek-delom, ali je ona ostvarila i ogroman komercijalni uspeh.

Put je postapokaliptična priča koja uključuje i kanibale, a ipak je verovatno najoptimističnija knjiga Kormaka Makartija. Ona prati neimenovanog oca i njegovog sina dok putuju na jug kroz pejzaž koji umire, u potrazi za toplinom, hranom i sigurnošću. Civilizacija je kolabirala gotovo u potpunosti, šume su mrtve, životinja više nema, a preživeli ljudi su uglavnom potonuli u nasilje i brutalnost. Protagonisti predstavljaju retke tačke moralne svetlosti u tom mraku.

Očeva ljubav postaje istovremeno i prelepa i tragična jer čitaoci shvataju da, u ovakvom svetu, on na kraju ne može zauvek štiti dečaka. Kako bi ovo dodatno naglasio, Makarti svodi pripovedanje na same njegove emocionalne i egzistencijalne osnove. Sama proza deluje brutalno ogoljeno, preslikavajući ruinirani svet u kom likovi žive. Dijalozi su oskudni i intimni, dok obične radnje, poput pronalaženja konzervirane hrane ili skloništa, dobijaju ogroman emocionalni značaj.

Roman Voljena Toni Morison osvojio je Pulicerovu nagradu 1988. godine. Voljena (Beloved) je potresna priča o Seti, bivšoj robinji koja je godinama ranije, u očajničkom pokušaju da pobegne od goniča robova, ubila svoju najstariju ćerku kako bi je zaštitila od života u ropstvu.

Priča se otvara posledicama ove odluke, istražujući izolovani život koji Seti sada živi sa svojom najmlađom ćerkom Denver, u Sinsinatiju 1873. godine. Za kuću u kojoj trenutno stanuju tvrdi se da je zaposednuta duhom Setine ubijene ćerke, čija je zlonamernost bila dovoljno snažna da godinama ranije otera Setino preostalo dvoje dece.

Ali, u svojoj srži, Voljena je priča koja istražuje višeslojnu traumu ropstva, tuge, gubitka i generacijskih/kulturnih ožiljaka.

Naslovna fotografija: instagram kraus_author